Bilingvalna deca i polazak u školu

Na šta treba kao roditelji posebno da obratimo pažnju kada su naša bilingvalna deca i njihov polazak u školu u pitanju?

Bliži se septembar i sa njim Sofkin polazak u prvi razred. Leto će proći, a da se nismo ni okrenuli, te je bolje da se na vreme pripremimo. I ne, ne mislim na kupovinu školskog pribora (bar ne još).

Mi kao roditelji, koji smo rođeni i odrastali u zemljama na Balkanu, imamo jednu vrstu predznanja kada ja polazak u školu u pitanju. Međutim, ne samo da je od početka našeg školovanja prošao dvocifreni broj godina, već i naša deca ne žive u zemljama u kojima smo mi odrastali. Te naša predznanja nisu u skladu sa novim okolnostima. Treba nam dobar update.

Osim potpuno drugačijeg školskog sistema (o kome će biti mnogo više reči u narednim tekstovima), najvažnija stavka o kojoj brinemo je jezik.

Sofia odrasta dvojezično. Mi kod kuće sa njom pričamo na srpskom, a u vrtiću komunicira na nemačkom.

Ali mnoga deca, koja žive van zemlje u kojoj su im roditelji odrastali, se sa drugim jezikom zapravo prvi put sreću kada krenu u školu.

S obzirom na to da je jezik važna stavka u razvoju svakog deteta, bilo mi je važno da od nekoga, ko je kompetentan u datoj oblasti, potražim savet i smernice – kako kao roditelji da pristupimo dvojezičnosti kod dece, pogotovu kada je priprema za školu u pitanj?

Zato sam se obratila stručnjaku.

Lavinia Gojkov je logoped i njena ekspertiza je upravo dvojezičnost kod dece.

1. Kako pripremiti dete koje odrasta dvojezično za polazak u školu?

Priprema deteta za školu počinje od samog rođenja. Za samu pripremu nije potrebno ništa specijalno, već uključivanje u svakodnevna dešavanja i pažljivo praćenje deteta i njegovih interesovanja.

Tako da je vrlo važno da prvo razumemo šta znači biti dvojezičan i kakva je porodica u pitanju.

Ukoliko imamo porodicu koja kod kuće koristi isključivo jedan jezik – maternji, vrlo je važno da taj isti jezik bude u skladu sa uzrastom. Te ukoliko će drugi jezik biti školski jezik, važno je da je pre samog polaska dete bude uključeno u kolektiv gde je ranije već slušalo drugi jezik. A ukoliko nije, sigurno postoji prethodna odluka.

Ukoliko se dete prvi put susreće u predškolskom ili  školskom uzrastu sa drugim jezikom, vrlo je važno da imamo pozitivan jezički stav o tom drugom jeziku i da prihvatimo pomoć stručnih lica, kako to ne bi uticalo na školski uspeh.

2. Na šta roditelji treba posebno da obrate pažnju, kada je govor njihovih bilingvalnih školaraca u pitanju?

U zavisnosti šta je roditeljima važno i koje ciljeve imaju kada su jezici u pitanju, na te stvari treba obratiti pažnju.

Ukoliko želimo da sačuvamo oba jezika u ovom periodu, potrebno je obratiti pažnju na maternji jezik, jer kasnije postaje problem kako ga sačuvati.

Nastavite da govorite kod kuće na maternjem jeziku, a dete će već savladati drugi jezik van kuće, u školi, na van nastavnim aktivnostima, na igralištu i sl.

Dobar plan je uvek poželjan.

3. Kako da prepoznamo da je školarcu potrebna pomoć logopeda?

Važno je znati da se logoped ne bavi isključivo artikulacijom glasova, odnosno nepravilnim izgovorom određenih glasova. Ukoliko primetimo da tokom školovanja dete ispoljava određene greške u pisanju ili ima otežano čitanje treba na vreme reagovati kako bi se mogao prilagoditi način rada.

Uprkos normalnoj inteligenciji i dobrom vidu, dete može imati poteškoće u praćenju školskog programa, iako je redovno pohađalo nastavu.

4. Da li postoji razlika u pripremi za školu između dece koja su išla u vrtić u datoj sredini, i onoj koja se prvi put susreću sa jezikom u školskim klupama? U čemu se ta razlika ogleda, i kako prebroditi taj jaz, ako postoji?

Pripreme se nekada razlikuju od države do države, ali i same pokrajne. Svaka škola i njeni zaposleni biće otvoreni u pružanju pomoći deci, koja se prvi put susreću ili slabije govore školski jezik.

Države poput Nemačke, Austrije, Švajcarske godinama rade sa dvojezičnom i višejezičnom decom, te se sam sistem iz godine u godinu sve više usavršava, ali nažalost nekad je i do samog deteta i njegovog okruženja.

Važno je javiti se rukovodstvu škole ili vaspitačici u vrtiću ukoliko imate pitanja i niste sigurni u vezi razvoja govora vašeg deteta i sigurno će vam na adekvatan način pružiti pomoć i podršku.

Razlika zasigurno da postoji i upravo iz tog razloga je važno pripremiti se „na vreme“ i svaku situaciju dočekati spremno. Roditelji često misle da mnoge stvari prolaze ili dolaze same od sebe, ali nikada ne možemo biti sigurni u to, ali uz prethodni rad možemo.

5. U nemačkim vrtićima, kao i školama, postoje takozvani Vorkursdeutsch tj. kursevi namenjeni deci koja se prvi put susreću sa nemačkim jezikom ili koja isti nisu dovoljno savladala. Međutim, vrlo često se deca po automatizmu (na osnovu porekla roditelja ili prezimena) šalju na date kurseve od strane vaspitača. Kada su dodatni kursevi jezika u vrtićima i školama zaista potrebni, a kada sredstvo sistemske diskriminacije – kako da roditelj prepozna i donese odluku koja je najbolja za dete?

Sigurna sam da roditelj može najbolje proceniti ukoliko je detetu potreban kurs nemačkog ili ne.

Diskriminacije ima i biće je nažalost tokom školovanja, ali i tokom života i zato je važno znati da je poznavanje jezika ključ uspeha i ono utiče na školski uspeh.

Nemački, odnosno drugi jezik, ne možemo savladati ukoliko prethodno nismo savladali maternji jezik i ukoliko ono nije u skladu sa uzrastom.

Kada imamo dobar temelj, tada nema bojaznosti u savladanju drugog, odnosno nemačkog jezika sa ili bez kurseva.

Moja lična preporuka je da dete pohađa kurs namenjen deci koja se prvi put susreću sa nemačkim jezikom ili ga nisu dovoljno savladala. Roditelj uvek može dodatno pomoći pri savladanju školskog jezika i na taj način sprečiti diskriminaciju, ukoliko je prepozna.

Dete koje je raslo dvojezično i od rođenja (ili nakon treće godine) uporedno učilo oba jezika i živelo na teritoriji gde se van kuće slušao i školski jezik nema potrebu za kurs.

Naravno ukoliko je celokupan razvoj u skladu sa uzrastom, odnosno nema dijagnostifikovan govorno – jezički poremećaj.

6. Mnoga deca koja odrastaju bilingvalno, mešaju reči tj. koriste u „slabijem“ jeziku reči „jačeg“ jezika. Da li to predstavlja problem kada je polazak u školu u pitanju i kako roditelji da pomognu deci da se taj „problem“ savlada?

Dvojezičnost ne utiče negativno ni ja jedan aspekt razvoja deteta, a pogotovo ne na sam jezik te mešanje jezika nije problem.

Te ukoliko učiteljica (ili druga osoba) sugeriše prestanak govora na maternjem jeziku kod kuće, to je samo njeno mišljenje, koje se ne bazira na činjenicama i zasigurno neće rešiti mešanje dva ili više jezika.

Zato se vraćamo na samu pripremu, koja traje i počinje mnogo ranije pre početka polaska u prvi razred, gde je važna strategija dvojezičnosti, dobri pristupi i još bolji plan.

Jedna od vežbi koje možete raditi sa detetom i normalizovati fenomen „Kako se kaže“ je naučiti dete da je sasvim u redu da ukoliko se ne može setiti određene reči zatraži pomoć i na taj način iskoreni strah i nesigurnost.

Igra sinonima je takođe još jedna dobra vežba i još bolja metoda.

Iz tog razloga je možda još važnije da dete u ranom uzrastu ili onog momenta kada ste doneli odluku da odgajate dete kao dvojezično, razume razlog prebacivanja na drugi jezik i da se slaže sa istim, da ume da prepozna kada treba da pređe na drugi jezik i tada imate jednu uspešnu strategiju.

S-Mama i Lavinia Gojkov