Kako do posla u Nemačkoj?

Iako je Nemačka „obećana zemlja“ u ekonomskom smislu iz ugla gotovo cele Evrope, pogotovu onog „siromašnijeg“ njenog dela, naći posao ovde nije ni malo lako.

Angelina, autorka sajta „Mamin svet“, je skoro pisala o istoj temi, samo vezano za život u Australiji, te me je podstakla da izvučem ovaj davno započeti tekst iz fioke i konačno ga dovršim, kako bi ugledao svetlost dana.

Kakvi poslovi postoje u Nemačkoj?

Pre svega, treba razlikovati „mini poslove“ i „prave poslove“ jer ih i Nemački zakon razlikuje, pre svega po tome da li i koliko poreza plaćate radeći jedan od njih.

Elem, kao student a i kasnije, svako ima prava da mesečno zaradi 450 eura, radeći te „male poslove“ (Minijob ili Nebenjob). To su obično fizički zahtevni poslovi – čišćenje, popunjavanje rafova u radnjama, sklapanje garderobe po buticima, rad na traci u fabrikama, štamparijama, kopiranje i skeniranje knjiga, konobarisanje i slično.

Prednost ovih poslova je u tome što vam ne oduzimaju previše vremena, te možete da radite nešto drugo pride – da studirate, učite jezik ili čuvate svoju decu (zbog čega se i veliki broj Nemica odlučuje za ovakvu vrstu posla, ali o tome više u nekom od narednih tekstova). S obzirom na to da je satnica oko 10 eura (u zavisnosti od posla), raditi „mini posao“ znači raditi oko 45 sati mesečno.

Porez koji vam se oduzima od plate je minimalan i možete se odreći penzije tj. da vam se ne obija ,od ionako male plate, deo koji bi se uplaćivao u penzioni fond. Što znači da odmah imate „veća“ primanja po sistemu – koliko radiš toliko zaradiš, s tim što ne smete preći tu cifru od 450 eura na mesečnom nivou.

„Pravi posao“ je svaki drugi posao koji se može raditi polu-radno vremene (pod čime se podrazumeva bilo koji broj sati nedeljno, koji je manji od 40) ili puno radno vreme tj. 40 sati nedeljno. Ovakvi poslovi se oporezuju u zavisnosti od poreske grupe kojoj pripadate (od 1 do 6). Osim toga, retko se nalaze „poslovi za stalno“ (unbefristet), već je velika većina njih na određeno vreme (befristet). Da li je vreme trajanja ugovora ograničeno ili ne, obavezno je navedeno u svakom oglasu.

Da bi neko iz Srbije dobio prava da radi „pravi posao“ i na osnovu njega dobio boravišnu dozvolu, taj posao MORA biti u njegovoj struci i nivou njegovog obrazovanja.

Na primer, ja ne mogu da radim u restoranu čak ni puno radno vreme, kao ni u butiku i slično, jer mi Nemačka država to ne priznaje kao prikladno zaposlenje, s obzirom na to da imam master diplomu iz medijskih nauka.

Ova pravila ne važe za državljane EU, jer oni mogu da rade koji god posao nađu i neće imati problema sa dozvolama za rad.

Kako tražiti posao u Nemačkoj?

Pre svega, tražiti posao u Nemačkoj, a pri tom ne znati jezik je apsolutno besmisleno. (Izuzev ako ste programer i radite za internacionalnu firmu u kojoj je engleski zvanični jezik komunikacije.) Čak i za najprostije poslove, morate znati dovoljno za osnovnu komunikaciju.

Zvanično postoji više načina da pronađete posao u Nemačkoj. Od oglasa koji su svuda – na izlozima radnji, preko sajtova koji su specijalizovani za potragu za poslom, pa sve do zvanične službe za zapošljavanje (Agentur für Arbeit – pod uslovom da imate dozvolu za rad, naravno).

Neki od korisnih sajtova koji vam mogu pomoći u potrazi za poslom su StepStone, Monster, Indeed, LinkedIn, Xing…

Svaka velika firma ima i na svom sajtu deo na kome su izlistana otvorena mesta (Stellenanschreibungen), te ako želite da probate da radite baš kod određenog poslodavca, možete se direkt kod njih i prijaviti.

Međutim, koliko god se činilo da je ponuda široka i da poslova ima svuda, to ne znači da ćete čak i ako se prijavite za posao za koji ispunjavate sve uslove i kvalifikacije, uspeti da dođete makar do intervjua, a kamo li do posla.

I ovo ne važi samo za strance, već i za Nemce.

Najlakši i najsigurniji način da u Nemačkoj dođete do posla je, gle iznenađenja, putem poznanstava!

Da, i ja sam se iznenadila, ali to je realnost.

Postoji nabrojano primera iz našeg bližeg i daljeg okruženja, gde su ljudi upravo na ovaj način primani na mesta na kojima trenutno rade, pa čak i u slučaju da nisu dovoljno kvalifikovani za dato mesto ili da je na konkursu bilo boljih kandidata.

Nije pravilo da se isključivo po rodbinskoj liniji zapošljava (mada ima i toga), ali prijateljstva i poznanstva su svakako karta za siguran ulaz. Nemci bi rekli da je to zapošljavanje „po preporuci“, a vi shvatite to kako želite.

Ne dešava se retko da se za određena mesta raspisuje konkurs „samo zvanično“, kako bi se ispunila forma, a da pri tome se tačno zna kome je to mesto namenjeno.

Često se dešava, da se obaraju celi konkursi i ponavljaju u nedogled, sve dok se ne pojavi „idealni“ kandidat, a svi ostali koji se uzalud prijavljuju se „na žalost“ odbijaju.

Po zakonu, Nemci su obavezni da prednost daju ženama, osobama sa invaliditetom i da podržavaju ljude koje imaju porodice – vrlo se glasno pozivaju na diverzitet, te u svakom oglasu za posao na kraju vam stoji taj paragraf. Koliko je to samo forma, a suštine nigde nema, pokazuje i primer o kome je Marko pisao u jednom od njegovih tekstova – gde je na konkursu za sveštenika u Katoličkoj instituciji (gde su sveštenici isključivo muškog pola i u celibatu tj. nemaju porodicu) jasno stajalo da će prednost u izboru dobiti ŽENE. Toliko o tome.

Kako se prijaviti?

Kada pronađete mesto koje vam se čini iole interesantno i želite da se prijavite, kako to da učinite?

Nemci traže „potpunu dokumentaciju“ u obliku pdf fajla, pri tom da retko gde piše šta se tačno pod time podrazumeva. U principu ono što je obavezno što treba da priložite je CV, motivaciono pismo, diplome i sertifikati, kao i preporuke prethodnih poslodavaca. Vrlo često u samom oglasu piše da treba da navedete vašu predstavu o tome koliko na toj poziciji treba da zaradite. Ako se prijavljujete za mesto u državnoj firmi, u oglasu obično stoji nivo po kome je taj posao plaćen (TVL).

Srećom postoje sajtovi koji vam pomažu da dobijete predstavu o tome koliko je mesto plaćeno ili koliko je obično plata za dato mesto. Za državne institucije to je  Öffentlicher dienst.info, a za ostale firme NettoLohn.

Ne prijavljujte se samo na oglase u kojima ispunjavate sve navedene uslove, jer su oglasi tako napisani, da gotovo niko ne može da ispuni sve predispozicije. Niti je ispunjenje svih stavki napisanih u oglasu siguran znak da će vas pozvati na intervju. Već je važnije da ispunjavate uslove koji su esencijalni za datu poziciju i oni su obično navedeni kao prvi na listi u oglasu, a još važnije je da je vama privlačno da radite na toj poziciji tj. da opis posla ispunjava vaše uslove.

Na primer, kada sam se prijavljivala za poziciju u jednoj maloj marketinškoj agenciji, na intervjuu su me pitali da li sam spremna da radim vikendom i da li sam spremna da ostajem duže na poslu, pod premisom – „znate mi smo ovde kao porodica, te rado ostajemo duže i pravimo dodatne aktivnosti u kancelariji u kojima svi učestvujemo“. Ja nisam spremna da žrtvujem svoje slobodno vreme za posao, pogotovu kada je prekovremeni rad neplaćen. Te od te saradnje, na obostrano zadovoljstvo, nije ni došlo.

U većem broju slučajeva, prijave se vrše putem mejla, mada postoji ponekad mogućnost da se dokumenta predaju direkt na sajtu na kome se prijavljujete.

Ono što je u celom ovom procesu najvažnije je da se naoružate strpljenjem.

Budite spremni da ćete dobiti brdo odbijenica, ili da vam se za mnoga mesta niko nikada neće ni javiti, čak ni da vas odbije.

Državne firme imaju tu praksu da mesecima odugovlače prvi krug, da vas ne obaveste da vas nisu ni uzeli u razmatranje ili bezobrazno pošalju bukvalno to „nismo vas ni uzeli u razmatranje“.

Kod privatnih firmi situacija je znatno drugačija. Vrlo brzo znate da li ste prošli dalje ili ne, i zaista se potrude da sroče taj neprijatni mejl tako da se ne osećate kao potpuni promašaj.

Ceo proces traženja posla nije ni malo jednostavan i zahteva mnogo vremena, ali i truda sa vaše strane.

Posao je tražiti posao.

Zato se naoružajte strpljenjem i krenite u potragu, jer će ona trajati i biće bolna, pogotovu po vaš ego.

Srdačno,

S-Mama

P.S. Ukoliko imate nekih dodatnih pitanja i ako sam neku važnu stavku ispustila, pišite mi u komentarima ili putem mejla, rado ću dopuniti u narednom tekstu.