Vrste boravaka u Nemačkim školama

Šta da rade roditelji školske dece koji studiraju, zaposleni su, samohrani i nemaju „baka i deka“ servis pri ruci, a školska nastava traje samo do 11:15? Koje vrste boravaka postoje u Nemačkim školama?

S obzirom na to da škola traje kratko u prepodnevnim časovima, roditelji imaju mogućnost da se prijave za više različitih boravaka, koji brinu o vašoj deci kada se nastava završi.

Jedna od njih je popodnevni boravak (Mittagsbetreung). Deca ostaju posle škole u popodnevnom boravku maksimalno do 14h časova.

Od završetka regularne nastave, do vremena kada roditelji dođu po svoje dete, deca se obično igraju, i nisu u obavezi da urade domaći zadatak (mogu ako sami to žele). U zavisnosti koliko dana i vremena u toku nedelji dete posle škole provodi u boravu, zavisi i cena istog.

Sledeća opcija je produženi boravak (Hort). Hort je obično zasebna ustanova (vrlo često pri vrtićima), koja se kao i vrtić dodatno plaća. Roditelji mogu bukirati kojih dana im do kada trebaju usluge boravka i na osnovu toga zavisi koliko će mesečno plaćati.

Prednost Horta je u tome što deca mogu da budu tu do 16h (nekada i duže) i za razliku od celodnevne škole, možete pokupiti dete čak i ranije, ako vam tako odgovara.

I možda najvažnije – hort je otvoren i za vreme raspusta (što je posebno važno za roditelje koji su zaposleni puno radno vreme), dok to sa celodnevnom školom nije slučaj.

Mana horta je, kao i popodnevnog boravka, što deca nisu u obavezi da urade domaći (iako imaju mogućnost da to urade), te od prirode samog deteta zavisi da li će se u hortu samo igrati ili završiti svoje obaveze.

Koji su uslovi za dobijanje mesta u boravku?

Uslovi za dobijanje mesta su različiti, kao i kategorizacija. Od toga da li je neko samohrani roditelj, preko toga da li i koliko roditelji rade, pa sve do porodičnih primanja.

Glavna začkoljica je u tome što vi ne možete da direktno utičete na to da li ćete negde dobiti mesto ili ne. U našoj školi ove godine izbor je izgledao ovako:

Roditelji popunjavaju prijave za maksimalno tri opcije i na svakoj prijavi navode razloge zašto bi voleli da dobiju mesto baš u tu. Zatim morate ispuniti uslove (da oba roditelja rade, često traže i potvrdu od poslodavca; da ste samohrani roditelj, iz ugrožene grupe i slično).

Na konačnu odluku ne možete da utičete, sem da na samim prijavama navedete svoje prioritete (tj. koja vam je ponuđenih opcija najviše odgovara).

Svaka ustanova ima svoj način bodovanja i biranja.

Dobra stvar je što svi oni međusobno komuniciraju, te ne može doći do toga da jedno dete dobije mesto u tri različita boravka.

Ali se, na žalost, može desiti da ne dobijete mesto nigde.

Niste dobili mesto nigde, i šta sada?

U Bavarskoj je vrlo često slučaj da mnoge porodice imaju mogućnosti da jedan od partnera (obično žena) ne radi ili radi samo dok je dete u školi (tj. pola radnog vremena), te shodno tome, mnogi ni nemaju realnu potrebu za produženim boravcima.

Što donekle objašnjava činjenicu da u vrtićima, kao i u boravcima ima manje slobodnih mesta nego porodica kojima su ta mesta neophodna.

Ali za sve one druge, koji nisu u pomenutoj situaciji, negativan odgovor od strane boravaka ne može ravnodušno da se primi.

Mi smo srećom dobili mesto baš tamo gde smo želeli.

Ali postoje i ljudi koji nisu imali te sreće.

Na primer, naša prijateljica, koja ima troje dece, radi u drugom gradu i muž joj radi puno radno vreme, je odbijena za Mittagsbetreuung, jer „ima porodica kojima je to potrebnije“.

Iako nudi mnoge opcije, sistem nije savršen, a neretko je i nepravedan.

Ako ne dobijete mesto za dete ni u jednom od pomenutih „ustanova“ preostaje vam da se sami snalazite.

Vrlo često se prave liste čekanja pogotovu u hortovima, pa vam preostaje samo da se nadate da će neko odustati ili da će se preseliti te da ste baš vi ti koji ćete dobiti oslobođeno mesto.

Mnogi ljudi smanjuju broj radnih sati na poslu, ili pak uzimaju dadilje (Tagesmutter), što takođe nije najjeftinija varijanta.

Kako smo mi izabrali vrstu boravka, koji je srazmeran našim porodičnim potrebama?

Pre svega bilo nam je važno da Sofka bude zadovoljna i da izabrani koncept odgovara njenom senzibilitetu.

A onda, s obzirom na to da i Marko i ja radimo i da nemamo mogućnost „baka i deka servisa“, važno je i da ne brinemo dodatno gde će Sofka posle nastave.

Popodnevni boravak smo odmah izbacili kao opciju koja nam nikako ne odgovora, tako da se za to nismo ni prijavljivali.

Dakle ostale su opcije celodnevna škola ili hort.

Danima sam se raspitivala kod iskusnih mama, koje već imaju školsku decu, za koju opciju su se odlučile i zašto, kako bih mogla na osnovu njihovih iskustava da ocenim šta bi bilo najbolje rešenje za potrebe naše porodice.

S obzirom na to da i za jedno i za drugo postoje uslovi koje porodica mora da ispuni da bi dete dobilo mesto, i da ne postoji nikakva garancija da li ćete uopšte i u jednom dobiti, mi smo se prijavili za sva tri horta, koja su ponuđena u našem okruženju, kao i za celodnevnu školu.

Onog trenutka kada se prijavite, biranje prestaje, te se nadate da ćete dobiti mesto upravo tamo gde ste najviše želeli.

U našem slučaju je tako i bilo. Odbijeni smo za sve hortove, ali smo dobili mesto u celodnevnom odeljenju, što je i bio naš prvi izbor.

Zašto smo preferirali celodnevni razred?

Osim očigledne razlike u vremenu provedenom u školi u odnosu na obično odeljenje, kao i činjenici da je celodnevna škola besplatna, bitna stavka u odlučivanju za nas je bila i što u celodnevnoj školi deca sve zadatke završavaju u školi, te ne nose ništa od knjiga kući kako bi radili domaći.