Moje dete gleda crtaće, pa šta!

Tema oko koje se u današnje vreme lome koplja među roditeljima je definitivno konzumacija medija kod dece. Da li detetu dozvoliti gledanje crtaća na TV-u ili drugim medijima poput laptopa, telefona i slično?

Da, ja jesam jedna od onih loših majki koja svom detetu dozvoljava da gleda crtane filmove.

Ali ne sudite o tome prerano.

Za sve treba imati meru, pa i za konzumaciju medija.

Pre svega, mi u kući nemamo televizor, niti planiramo da ga imamo. Marko i ja smatramo da je to sprava koja bespotrebno jede vaše vreme i pomaže u međusobnom NEkomuniciranju ukućana.

Priznajte da je prva stvar koju radite kada ustanete ujutru ili kada se vratite kući to da uključite TV. Nije važno da li se gleda, važno je da je uključen i da je tu.

Mi to nismo hteli. Otkad smo počeli da živimo zajedno, nama u stanu stalno svira muzika, ali sa radija. Na taj način em imaš prijatnu atmosferu u stanu, em, ako se koncentrišeš na slušanje, možeš da pokupiš neku korisnu informaciju, em ne zahteva aktivno slušanje. Ali je tu. A željene video sadržaje gledamo putem interneta na laptopu.

Vreme za crtaće je vreme za porodicu.

S obzirom na to da se i sama bavim medijima iz teorijskog ugla, ali i da ih koristim u svakodnevnom životu, smatram da bi zabranjivanje detetu da ih koristi bilo dvolično. Naš generalni stav po tom i mnogim drugim pitanjima kada je odgajanje našeg deteta u pitanju glasi:

Ako ne želiš da tvoje dete nešto radi, onda nemoj ni ti to da radiš.

Ovaj stav važi i u obrnutom smeru, tj. ako želite da vaše dete nešto radi, onda to isto radite i vi. Jer deca uče od nas, a bogami i mi od njih.

Caka je u tome da se konzumiranje vizuelnih sadržaja svede na minimum i da zapravo bude korisno.

Pre svega, ja sama obožavam da gledam crtaće. Nama je posebno uživanje kada svo troje odemo u gradsku biblioteku i izaberemo neki crtani koji čak ni ja nisam gledala ili koji posebno volim, i obavezno po koji film za Marka i mene. Na taj način smo sebi obezbedili dva porodična rituala – biranje i gledanje crtaća. To je posebna vrsta kvalitetnog vremena koje provodimo zajedno. Ali nije jedina, jer to ne radimo ni svakog dana ni po ceo dan.

Meni je vrlo važno da crtani nije zamena za neku drugu aktivnost, jer on to ne treba ni da bude. I ne, meni mediji ne služe kao bebisiterka koju nemam. Ovo znači da Sofia ne gleda crtani onda kada mama želi da odmori ili lakira nokte, pa dete treba da sedi na jednom mestu, a ne da trčkara po stanu i raznosi igračke. Kao što već rekoh, crtani su vrsta zabave koju obično konzumiramo zajedno.

Mada, iskreno, postoje i oni trenuci kada je Sofia toliko nervozna da ne postoji drugi način da joj privučete pažnju kako bi prestala da plače. Ovo se dešava zaista retko, ali se dešava. Obično je to kada je podignem iz vrtića, a ona nije dovoljno spavala pre vrtića i tada ništa sem nošenja u rukama ili gledanja crtanih na telefonu ne može da je umiri.

Mi nemamo auto, tako da se iz vrtića vraćamo ili pešice, ili biciklima, ili autobusom. A kada se vraćamo autobusom, vrlo je naporno nositi dete u jednoj ruci, gurati kolica drugom rukom i progurati se u autobus. Tako da, izvinite molim vas, meni je draže da moje dete mirno sedi u kolicima tih desetak minuta i gleda svoj omiljeni crtani na mom telefonu (hvala Amazonu što postoji) nego da je loše raspoloženo. Niko ne voli da mu dete vrišti, pre svega jer voli svoje dete i ne voli da je ono nezadovoljno, a drugo, pogledi drugih ljudi u tim situacijama nikada nisu prijatni.

Što se mene tiče, ova priča može da ide u nedogled. Mediji imaju i pozitivan i negativan uticaj, pogotovu na decu. Ali to je tema za neki drugi tekst.

Ovde se radi o prostoj činjenici da živimo u vremenu koje je definitivno drugačije od vremena kada smo mi rasli, a ono se razlikovalo od vremena kada su naši roditelji rasli, i tako u nedogled. Tako da vas molim da ne padate na te floskule „a kako su nas odgajali tad, mi nismo imali to i to“. Pa, nismo, preživite to (što bi rekli Englezi, GET OVER IT), naša deca imaju i žive sa tim. A šta će imati naši unuci, ne možemo ni da sanjamo.

Poenta je paziti šta dete gleda i koliko dugo gleda, a ne zabranjivati mu potpuno. Jer ako detetu zabranjujete, onda nemojte ni vi ništa da gledate, prosta stvar. Nemojte, molim vas, biti dvolični, jer deca sve razumeju, iako možda ne znaju uvek da to baš jasno iskažu. Ili budite: vaše dete, vaš način vaspitanja, vaša stvar.

Samo, molim vas, nemojte bljuvati vatru po nama koji svojoj deci dajemo malo zabave na ekranima modernih tehnologija.

Srdačno,

S-Mama