Kao što ste do sada sigurno milion puta čuli, dojenje je najprirodniji proces na svetu i zaista jeste. Stoga, zašto bi u njemu bilo ičeg čega se treba sramiti, čak i kada ste okruženi neznancima na nekom javnom mestu?
Prvi pokušaji dojenja van kuće nikada nisu laki, a ni prijatni. Nisu ni meni bili. U početku me je, iskreno, bilo sramota „da se razgolitim pred svima“, ali su se potrebe moje bebe ubrzo izgurale na listi prioriteta daleko iznad srama.
Naravno da nije baš najprijatniji osećaj kada znate da treba da izvadite svoju dojku u javnosti i ogolite je makar i na sekundu, jer do juče (pre bebe) grudi su bile (bar bi trebalo da budu) strogo čuvan, od svih očiju skriven erotski deo ženskog tela.
Ali kada postanete majka, bar dok dojite, taj isti deo tela dobija sasvim novu i važniju primenu – da održi u životu i zadovolji jednu od najvažnijih potreba vašeg malog anđela.
Nije važno gde ste, važno je da je beba sita i zadovoljna.
Uostalom, pod dojenjem u javnosti ne mora da se podrazumeva potpuno ogoljavanje delova vašeg tela. Štaviše, postoji mnogo načina da dojite a da to retko ko primeti, a i vama će biti mnogo prijatnije ako, na primer, u torbi za pelene imate pamučnu pelenu, maramu oko vrata ili nešto slično, to će vam biti savršen paravan. Time što ćete pokriti predeo od ramena preko grudi i bebe, ne samo da ćete sakriti sve svoje delove, već ćete i bebi omogućiti da mirno i bez ometanja sredine ruča.
Najvažnije je da možete negde koliko-toliko udobno da se smestite i magija može da počne.
Ne znam kako je na Balkanu, ali u Nemačkoj postoje prostorije svuda po gradu (u tržnim centrima, restoranima, prodavnicama, pa i državnim institucijama) namenjene upravo menjanju pelena i dojenju, što dodatno olakšava posao.
Ljudi su ovde shvatili da je briga o deci jako važna i sve više se trude da je roditeljima olakšaju, a jedan od načina su upravo pomenute prostorije, u potpunosti prilagođene roditeljima i deci. U njima se u najgorem slučaju može naći obična stolica i oskudan sto za presvlačenje, a u najboljem kožna fotelja, sav pribor koji vam je potreban za presvlačenje (maramice, pelene, krema i sredstvo za dezinfekciju ruku), pa čak i mikrotalasna pećnica za mame koje svoje mališane hrane mlekom iz flašice ili one koje decu već hrane kašicama.
Međutim, ja sam dojila i u kafićima i u parkovima i gde god sam se u datom trenutku našla.
A verujte da nisam bila jedina.
Šta će reći narod?
Svesna sam da je na Balkanu situacija sigurno drugačija, ali zar ljudi tu ne zaziru od hiljadu stvari koje drugi rade, nose ili kako se ponašaju (drugim rečima, naći će narod o čemu da priča i da vas osuđuje sigurno)? Ali zbog dojenja svakako ne treba da se ustručavate, jer, ponavljam, ne radi se o bilo kakvom hiru, već o potrebi nama najbitnijih bića.
S druge strane, ljudi će se pre okretati za vama ukoliko vam dete nekontrolisano i bez prestanka plače, da vide šta nije u redu sa vama, tj. zašto već jednom ne uslišite potrebu svog deteta, koja god ona bila, nego što će zazirati zbog činjenice da dojite u javnosti.
A nešto mi se ne čini da se bilo ko od odraslih srami kada jede bilo šta u javnosti, pa zašto bi se onda majke sramile kada bilo gde van kuće hrane svoju decu? Ako je beba gladna, ona mora da jede, kao i svako od nas.
Tako da, mame, samo hrabro!
Zdravije je i za vas i za bebu da imate stalan kontakt i putem dojenja, pa i u neidealnim uslovima, nego da sebi pravite probleme sa izmuzavanjem i ostalim peripetijama samo zato što će neko da vas čudno gleda.
Uostalom, ako sve više majki počne da doji u javnosti, onda to više neće biti anomalija, nego normalnost.
Drage moje mame, za dobrobit naše dece, a i budućih majki, izborimo se za naše pravo da hranimo i pravo naše dece da jedu kad god im je to potrebno!
Srdačno,
S-Mama
Ostavite komentar