Nisu drugi roditelji jedini koji sve znaju o svemu vezano za odgajanje vašeg deteta i vole da vam sole pamet. Postoje i oni drugi, koji nemaju svoju decu, a opet najbolje znaju u čemu vi grešite u vaspitavanju svog. E krajnje vreme je da se malo pozabavimo i njima.
U jednom od prethodnih tekstova sam pisala o takmičenju između samih roditelja. Ovog puta se bavim drugom vrstom problematike – sveznajućim NEroditeljima.
Ova vrsta ljudi je sama po sebi posebna i s toga zahteva detaljnu analizu i predstavljanje.
To su oni ljudi koji nemaju iskustva sa decom jer pre svega nemaju decu, a u velikom broju slučajeva i ne žele da ih imaju. Što se mene tiče to nije nikakav problem, svako gradi svoj život onako kako mu najviše odgovara.
Ko zna, zna. Ko ne zna, sedne da uči, pa isproba u praksi.
Problem nastaje onog trenutka kada ti isti osećaju neopisivu pozvanost, kompetentnost i poriv da vama kao roditelju drže predavanje o tome kako dete treba da se čuva, hrani, ponaša, šta sme da radi, a šta nikako ne sme itd.
Pitam se ko daje pravo onima koji nemaju svoju decu da večito pridikuju roditeljima kako i šta treba da rade? Svi nekako znaju na keca da vam kažu šta sigurno radite pogrešno.
Moram priznati da sam i sama, dok nisam postala majka, imala osuđujuće stavove prema mnogim roditeljima, bilo da sam neke poznavala, bilo da sam ih samo sretala na ulici. Kada bih videla neko dete ili roditelja da se ponaša drugačije od onog što sam ja smatrala primerenim uvek sam u sebi mislila moje dete nikada neće to raditi, ja nikada neću tako postupati i slično.
Ali kao što piše u Bibliji „ko nije grešan, neka baci prvi kamen.“
Ja svoju grešku priznajem.
Doduše uvek sam svoje primedbe zadržavala za sebe. Na primer kada bi neko dete vrlo glasno plakalo (ružno je i reći da se dralo) na ulici ili u nekoj prodavnici, uvek sam mislila da je nevaspitano ili da su roditelji neodgovorni, kada već tako nešto dozvoljavaju. Mada nikada sebi nisam dala za pravo da im to i kažem, jer nisam imala svoju decu pa se nisam osećala pozvanom da pridikujem, ali mi je smetalo.
Roditeljstvo se ne planira, ono se izgrađuje
A onda sam i sama postala deo ekipe zvane roditelji. I moj pogled na ceo svet se drastično promenio. Shvatila sam pre svega da dete ne možeš da programiraš pogotovu ako je baš malo, jer ono ima svoje potrebe i njega ne zanima da li se nalazi na ulici ili bilo gde. Ako je gladno ono je gladno i ono će ti to staviti do znanja.
To ne znači da dete treba da uvek i svuda radi šta poželi, vaspitanje je vrlo važno ali u ranom detinjstvu socijalno prihvatljivo ponašanje je vrlo relativna stvar.
Tako da sada sa punim razumevanjem posmatram majke i očeve koji se bore sa svojim malim anđelom, jer i ja sam bila i još uvek jesam jedna od njih. I dalje ne komentarišem, ali se vrlo saosećajno nasmejem osmehom zvanim znam kako ti je, razumem te.
Biti roditelj je ozbiljan posao
Danas nije više dovoljno da se na sve načine trudimo da budemo dobri roditelji po sopstvenim kriterijumima, već se sa svih strana nameću oni koji postavljaju svoje neke kriterijume koji mi moramo da ispunimo. I meni je zaista dosta toga.
Od kad je postalo ok da svi znamo baš sve o svemu? I to nije dovoljno, već moramo stalno nekome nešto pridikovati i tražiti dlaku u jajetu kako bismo uperili prstom i osuđivali. To nije niti lepo, niti pristojno.
I ja sam imala hiljadu „pravila“ kako sigurno neću postupati sa svojim detetom, a onda me je praksa potpuno porazila, jer sam shvatila da je promišljanje jedno, a život sasvim nešto drugo.
Biti roditelj nije ni malo lak posao, i radi se 24 sata celog života, od toga nema godišnjeg odmora niti vikenda, niti postoji priprema za njega.
To ti se desi i ti se prilagođavaš i gradiš po svojim merilima, u dogovoru sa partnerom i sa jednim ciljem – da tvom detetu bude dobro.
S toga molim sve one koji nemaju iskustva sa decom, pogotovu ne sa sopstvenom da malo spuste loptu i umesto teoretisanja i pridikovanja o tome kako treba, kako ne treba i kako će oni ili kako neće, nek oprobaju prvo u praksi, pa nek se jave za reč.
Hvala na pažnji.
Srdačno,
S-Mama
Ostavite komentar