Draga 2019. godino…
Zapravo, da se ne lažemo, uopšte mi nisi draga. Nemaš po čemu da mi budeš draga, a ne zaslužuješ da budeš ni upamćena. A sama si za to kriva.
Ti si kriva što mi posle tebe ostaje gorak ukus u ustima. Ti si ta, koja se postarala da se neprijatni događaji nižu jedan za drugim. A njih nije bilo u tom obimu za celu prethodnu deceniju kada se sve skupi. Ne, ti si rešila da ih skupiš sve u sebe. I zato da ti zahvalim? Ne pada mi napamet.
Nije ti bilo dosta da me nateraš da dobar deo vremena preispitujem svoju ličnu vrednost, samopouzdanje i svrhu. Nije ti bilo dosta da sve vreme plešem na ivici lične bezvrednosti, iako sam se sve vreme svim silama kako znam i umem borila protiv toga. Nije ti bilo dosta ni kada si rešila da naše strpljenje iskušavaš poteškoćama o ostanku ovde gde smo stvorili svoj život, po našoj meri, uz sve muke, uspone i padove. Nisi stala ni onda kada je umesto nas rešeno da stan u kome živimo uskoro nećemo moći da nazivamo domom, već smo primorani da tražimo novi.
Ništa od toga ti nije bilo dosta, htela si da ostaneš dobro upamćena, ali nikako po dobru.
Nemam o tebi ništa lepo da kažem, iako si nas pred svoj kraj odvela na predivno putovanje do Berlina. Sada shvatam da je to tvoj lukavi potez, gde si nam dopustila da se nadamo da ipak nisi tako grozna kao što smo mislili. Podmuklo si čekala poslednji dan, da ostaneš upamćena.
A onda si stavila višnjicu na vrh torte. I to dan pre nego što je trebalo svečano da se oprostimo od tebe. Onda kada smo se konačno opustili i puni nade u bolju godinu i svetliju deceniju se spremali da ti zauvek kažemo zbogom. Ne, nisi nam to dala. Morala si da udariš na ono gde najviše boli, na zdravlje. I tu si prevršila svaku meru.
Sram te bilo.
Sram te bilo što i sada, kada tebe više zvanično ni nema, kada brojimo dane nove kalendarske celine ti i dalje proviruješ u vidu bola, beznađa, besa i tuge.
Sram neka te je. I nikad se ne povratila!
Je*i se 2019.
S-Mama
Ostavite komentar