Dobro došli u novu rubriku na S-Mama Blogu.

Ideja za pokretanje ove rubrike se rodila paralelno sa ideja za porektanje samog bloga. Ali usled realnog nedostatka vremena da se svim već postojećim rubrikama dovoljno posvetim, ova je nekako čekala svoju priliku u mraku.

Za početak da se predstavim. Ja sam Mima i ozbiljan sam serijoholičar.

Da vam malo približim moju anamnezu (ako se to tako u medicini pravilno kaže).

Kao neko ko je oduvek ozbiljno navučen na serije i filmove, prirodno je bilo da će i moj profesionalni život da se u velikoj meri vrti i oko ovog vizuelnog medijskog sadržaja. Knjige jesu moja najveća ljubav (porodica se ne svrstava u ovu kategoriju, jer su oni iznad svega), a odmah iza njih su serije, pa filmovi.

dsc_9479.jpg

Ja sam neko ko uživa u binge watching-u iliti popularnom bindžovanju tj. gledanja epizoda neke serije zaredom dok ti se ne smuči (doduše s malom iznimkom što se meni retko kad gledanje nečega smuči, već me život kao takav i druge obaveze nateraju da prestanem sa gledanjem).

I da, uz porodicu, studije i čitanje, stižem i da gledam serije. That´s just me. 🙂

Kažu da o ukusima ne treba raspravljati, i ja sam delimično saglasna sa tom maksimom. Smatram da se oko ukusa ne treba svađati, ali svakako su različita mišljenja dobar povod za diskusiju pre svega, a samim tim i za učenje jednih od drugih. Jer svet bi zaista bio previše dosadan da svi volimo da gledamo iste stvari, zar ne?

Žanrove kao kategorije takođe ne shvatam previše ozbiljno, kao ni u knjigama, a ni u muzici. Zašto na nešto stavljati etiketu i ograničavati ga, pogotovu ako je višeslojno u svakom mogućem smislu? Postoji naravno nešto što nikada ne bi bio moj izbor (ne volim mjuzikle, parodije i horore, ako već moram da se deklarišem) ali to ne znači da nikada nisam niti ću i u buduće gledati filmove ili serije koji se po nekim kriterijumima svrstavaju u pomenute okvire.

Dok se za mog muža može reći da je snob kada su u pitanju knjige, ja sam otvoreni snob kada se radi o vizuelnim sadržajima. Valjda to ide sa godinama, znanjem ali i iskustvom.

Ne volim patetiku, lošu glumu, a ponajviše lošu režiju. Ne volim kada mogu da predvidim i zaplet i rasplet i kraj u prvih nekoliko minuta filma ili prvih nekoliko epizoda serije. To ne gledam nikada do kraja.

Volim višeslojne priče, volim kada je nešto efektno snimljeno, kada me tera da se zamislim i zadubim u priču i obraćam pažnju na detalje, jer sve ono što je u kadru ima neko svoje značenje. Možda je ovo jedan od razloga što one filmove ili serije koje smatram „dobrim“ mogu da gledam mnogo puta, iznova i iznova jer svaki put otkrijem nešto novo.

Kategorije „dobro“ i „loše“ takođe smatram previše ograničenim, a i takva ocenjivanja su, po mom mišljenju površna. Ona se mogu opravdati samo ako iza „ocene“ sledi elaboracija stava zašto je to tako. A i subjektivni doživljaj vizuelnog sadržaja nije za sve isti.

Možda nisam ekspert u kuhinji, izradi kreativnih stvari, istoriji ili kozmetici, ali potpuno neskromno, za serije i filmove itekako jesam.

S obzirom na to da se već dugi niz godina bavim istraživanjem i analizom medija, ova rubrika će osim „filmske kritike“ sadržati i teme koje su generalno važne, a vezane su za medije i decu.

Zbog svega ovoga, a i u nadi da ću i od vas dobiti dobre preporuke za one sadržaje koje još nisam pogledala, se posebno radujem otvaranju ove nove rubrike na S-Mama Blogu. I nadam se da ćete imati prilike već uskoro da ovde čitate recenzije i preporuke ozbiljnih ljubitelja pomenutih medijskih sadržaja.

Spremite kokice i udobno se smestite.

S-Mama