Opšte je poznato da smo Marko i ja filmsko-serijski snobovi.
Da pojasnim:
Sama činjenica da mnogo toga odgledanog imamo iza sebe, kao i to da sam se za vreme master studija i zvanično dosta bavila teorijom kvalitetnog serijskog programa, ne dozvoljavaju nam da gubimo vreme i zadovoljavamo se vizuelnim sadržajima koji ne ispunjavaju naše kriterijume. Zato smo snobovi, i toga smo vrlo svesni.
Zbog svega navedenog retko ko može da nam preporuči nešto što još nismo gledali, a što je za nas iole kvalitetno. Te vrlo često kada želimo nešto da gledamo, trošimo mnogo vremena u traženju toga „nečeg“. Naravno da postoje i veći poznavaoci od nas, i obično su to i ljudi čije preporuke uzmemo u obzir. A kada ni tih preporuka nema, imamo „siguricu“ – tražimo šta je snimio BBC i do sada nismo omanuli.
Te je i serija o kojoj danas pišem deo BBC produkcije i do nje smo došli baš tako – metodom slučajnog uzorka.
Killing Eve po samom svom nazivu nije nešto što bi nas inače privuklo, jer nismo neki ljubitelji krimi žanra per se. Ali kao što rekoh, BBCjeva je serija, pa hajde da pogledamo. I nismo se pokajali.
Killing Eve je u osnovi krimi drama rađena na osnovu romana „Codename Villanelle“ od Luke Jenningsa. Ono što je moju pažnju zadržalo je ne samo što su dve žene glavni likovi, već i činjenica da se od prve scene oseća da je zapravo žena (Sally Woodward Gentle) režirala seriju.
Romane (još) nisam čitala, te ne mogu da tvrdim da li ima velike razlike između prikazivanja likova u knjizi i na televizijskom ekranu. Ali ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim, kada je vizuelno ostvarenje u pitanju, je da se osetno primećuje da je žena ta koje stoji iza kreativnog stvaralačkog procesa.
Ne samo da su žene glavni likovi, već je i sam način njihovog predstavljanja, ponašanja, komunikacije među likovima, kao i odnosa onakav kakav jeste – ženski, a ne onakav kakav muškarci o njima imaju. Te se otvoreno priča i o menstruaciji, ništa nije svedeno na seks, ni emocije i žene se ne pokoravaju muškarcima samo zato što oni to jesu. Zapravo je u mnogo delova obrnuto tj. muškarci su ti koji „služe“ za jačanje ženskih likova, bili oni glavni ili sporedni.
Drugi hajlajt za mene je „crni“ humor na britanski način, pun sarkazma i oivičen u najmanju ruku neočekivanim dešavanja kao i odnosima među likovima.
Sama priča je suštinski krimi, ali se tokom sezona više razvija personalno, nego što je akcenat na radnji.
Po mom skromnom mišljenju, prva sezona je do sada najupečatljivija, ne samo zbog same radnje (Mi6 agentica koja „juri“ vrhunskog ženskog plaćenog ubicu) već zbog celokupne izgradnje vrlo specifičnog odnosa između dve junakinje.
Ne bih išla u detalje same radnje, kako ne bih spojlovala, ali moram napomenuti da je sam odnos između dve glavne likinje i više nego zanimljiv, komplikovan i vrlo neočekivan.
Genijalna, ali strašna ubica Vilanelle (Jodie Comer) vam do kraja 3 sezone postane toliko simpatična da zapravo navijate za nju, dok lik Eve agentica MI6 (Sandra Oh) gubi na jačini, ali ne i značaju, kako epizode odmiču.
Ako volite krimi priče, ali i ako niste njihov fan, ova serija svakako treba da se nađe na vašoj listi „serije za pogledati“ iz prostog razloga što ni po čemu nije tipična za dati žanr, a opet je dovoljno i napeta i zabavna da će bindžovanje biti neizostavno. Što i optimalan broj epizoda (8 po sezoni) ne samo olakšava, već i onemogućuje da je se prezasitite. Što bi se reklo – taman. Za sada su snimljene tri sezone i najavljena je četvrta i poslednja za 2022. godinu.
Što se nas tiče, izvesno je da ćemo kada izađe poslednja sezona definitivno ponovo gledati sve od prve, jer ova serija to zaslužuje.
Srdačno,
S-Mima
Ostavite komentar