Kako izgledaju master studije u Nemačkoj?

Kakva bih to ja Student Mama bila kada vam ne bih predočila sve čari mojih obožavanih master studija u Nemačkoj. Sebična zar ne? E pa to definitvno nisam. Tako da moja znanja i iskustva delim sa vama, pa ko zna, možda nekom i bude od koristi.

Pre svega moram da naglasim, da nije koncept svih studija ovde isti. Ne samo da zavisi od dela Nemačke u kome ste, već i od onoga šta želite da studirate.

Moj muž studira teologiju a ja medijske nauke, on je na magistarskim studijama, ja na masteru. Jedino što je zajedničko za ova dva faha je to što se fizički nalaze na istom Univerzitetu i Fakultetu (i oba su na nemačkom naravno) i tu se svaka dalja sličnost završava.

Što se Markovih studija tiče, pokušaću da ga ubedim da i on svoja iskustva podeli sa vama. A s obzirom na to da je u fazi polaganje poslednjih ispita, ne mogu da obećam da ću i uspeti.

Nego vratimo se mi mojim studijama.

O tome kako i zašto sam odlučila da studiram baš u Nemačkoj čitajte ovde.

Sam proces upisa fakulteta je tema za sebe, te ako vas i to zanima pišite mi, pa ću vam i to potanko objasniti.

Elem, master studije traju regularno 2 godine tj. 4 semestra, sa mogućnošću da se bez ikakvih komplikacija i dodatnih objašnjenja produže na 3 godine tj. 6 semestara. Ispiti su modularnog tipa. To znači da u toku studija treba da položite dva stručna modula i tri dodatna koja nisu usko stručna i po vašem izboru (naravno u okviru ponuđenog i vaših interesovanja). Svaki modul se sastoji iz dva ili tri predmeta. Da biste uspešno završili modul neophodno je da položite sve predmete iz tog modula.

Pošto je ovde bolonja stvarno bolonja potrebno je da imate minimum 90ESPB iz modula i dodatnih predmeta, i 30ESPB na master radu, dakle ukupno 120ESPB.

Kao neko ko je osnovne studije završio u Srbiji, mogu veoma lako da uočim sve prednosti modularnog studiranja.

Prva i za mene najgenijalnija moguća stvar je što student SAM BIRA kada će posećivati neki seminar, koliko će ih posećivati po semestru, kao i koje seminare će slušati.

Možda sve ovo zvuči previše komplikovano, ali zaista nije.

Poenta je da su studije ostavljene studentu. Što je ujedno i cilj studiranja po Bolonji, jer kao akademski građanin ti treba da imaš svest o tome koliko možeš da uzmeš obaveza na svoja pleća, koje ćeš kasnije uspešno i završiti.

U slučaju mojih studija, ja nisam imala ispite ni usmeno ni pismeno, ja sam pisala seminarske radove. Seminari funkcionišu tako što je ponuđena određena tema, na koju se za svako predavanje čitaju stručni tekstovi. Svakog predavanja jedan ili više studenata imaju zadatak da održe referat tj. da obrade do tančina temu tog predavanja. Poenta je da koristeći predviđene tekstove uz samostalno biranje dodatne literature, tema ostalim studentima bude što jasnija.

Svi studenti imaju obavezu da čitaju predviđene tekstove za to predavanje, kako bi na kraju referata mogli da diskutuju i postavljaju pitanja. Nema pasivnog slušanja i spavanja na predavanjima, pogotovu pošto svaki seminar posećuje maksimalno 20tak ljudi (mada je vrlo često i mnogo manje, a što je grupa manja to su seminari uspešniji baš zbog mogućnosti slobodnog diskutovanja).

Ovde ne postoji mogućnost da u ponudi imate dva ista seminara ni dva semestra za redom, a kamo li svake godine. Profesori svakog semestra pripremaju nove teme, ali u okviru šire tematike datog modula.

Na primer modul se zove Osnove medijskih nauka, u njemu su predviđena tri seminara i svakog semestra profesori biraju teme koje su u tematskom okviru modula. Na primer prošlog semestra se u jednom seminaru obrađivala Medijska estetika u tekstovima Valtera Benjamina, a u drugom Gutenberg 2.0 – Istorija i sadašnjost štampanih medija.

Za mene je ovo savršeno, jer ne samo da možeš da biraš oblast tj. temu koja te interesuje, a izbegneš nešto što te ne zanima, već i u toku cele godine aktivno radiš.

Na kraju semestra tj. vremena kada se drže predavanja počinje prava „žurka“. Za vreme „raspusta“ student treba da na odabranu temu (koju sam smišlja i predlaže docentu) napiše seminarski rad od cirka 25 strana.

Kada kažem seminarski rad, ne mislim na one koji se pišu na Balkanu. Ovde se to radi daleko ozbiljnije, jer se od vas kao master studenta očekuje da ste neko ko je vrlo ozbiljan u svom akademskom usavršavanju i da dobro poznajete „pravila igre“ tj. pisanja i kritičkog rezonovanja pre svega.

Radovi se predaju profesorima u štampanoj i elektronskoj verziji do predviđenog datuma, što je obično poslednji dan raspusta. I onda kreće novi semestar i nove obaveze.

Ja sam, kao što već sigurno znate, oduševljena svojim studijama ovde. S obzirom na to da sam oduvek htela baš to, da ako neku temu obrađujem da joj se potpuno posvetim, a ne samo da reprodukujem činjenice koje posle izvesnog vremena ispare. Na ovaj način znanje zaista ostaje, dolazite stalno do novih saznanja, a i imate mogućnost da stvorite i nešto svoje.