Da li ste dovoljno slobodni da budete ono što jeste?

Šta je sloboda za vas? Ne, ne mislim na filozofsku kategoriju, ni na političku slobodu, već na onu bazičnu, ličnu, intimnu. Kako sam se oslobodila društvenih pritisaka i tuđih očekivanja i šta je za mene sloboda?

Želeli mi to da priznamo ili ne, društvo u kome živimo u velikoj meri oblikuje naše stavove, ponašanja i očekivanja. S druge strane, ukoliko se ne osećamo lagodno tu gde živimo i odrastamo, ne možemo biti ni slobodni.

Ja sam se ceo život osećala drugačijom i samim tim mi je osećaj slobode – da se u potpunosti lagodno osećam u svojoj koži – stalno izmicao.

Krenimo od bazičnih stvari – načina oblačenja.

Nikada nisam volela da nosim ono što nose moji vršnjaci, ne samo zato što nisam htela da pripadam masi, već i zato što se u tome nisam osećala prijatno. Trendovi i moda nikada nisu bili nešto čiji sam pobornik bila, niti nešto što sam, ako ćemo iskreno, kapirala. Te tako, kada su svi nosili ultra uske farmerice, ja sam nosila zvonarice i što šire pantalone. Kada su sve moje vršnjakinje nosile helanke, ja sam nosila duge suknje.

Uvek mi je bilo važno da se JA osećam dobro u onome što nosim. Doduše, prečesto se taj pozitivni osećaj topio brzinom svetlosti onog trenutka kada bih iskoračila iz svog toplog doma. Okolina vrlo često zna da komentariše moje izbore, i iza leđa i u lice. Zašto nosiš suknje? Čemu taj dugi mantil? Obuj štikle ponekad! A sve to nikako ne doprinosi tome da se osećate dobro u svom telu, čak i ako ste dosledni u svojim izborima.

Stanje je postajalo još gore kada je šminka bila u pitanju. Ja jednostavno nisam neko ko ume da se našminka „po pravilima“, ali nisam ni neko ko se sa šminkom oseća dobro. Iako sam kao mlađa imala jako problematičnu kožu i želela da svoje „nesavršenosti“ prekrijem, puderi mi nikada nisu prijali (niti sam ikada umela da izaberem nijansu koja ide uz moj ten, dakle uspešna beauty blogerka od mene nikad biti neće).

Moja svakodnevna šminka sastojala se od maskare i labela, eventualno korektora za podočnjake. I to je to. Ali vrlo često bi me i to opterećivalo. Jer ne samo da treba vremena da se to nanese kako treba, već, još gore, treba mnogo vremena da se skine, a spavanje sa maskarom nije opcija iz razloga koji su nama ženama suviše dobro poznati. Ali izaći iz kuće bez tog minimuma takođe nije bila opcija. Toliko je okruženje u kome živimo uticalo na moju podsvest.

Da ne pričam o tome kako sam celog života nosila dugu kosu. Doduše, ova odluka je bila isključivo moja, jer sam svoju kosu obožavala (i danas je, naravno, volim), tako da okolinu za ovo ne mogu da krivim. Mada…

Moja kosa je vrlo gusta i jaka. Pegle i ostale zavrzlame ne samo da nikada nisam umela da koristim, nego ih moja kosa jednostavno nije podnosila. Dok su druge devojke posle peglanja imale svilenu i ravnu kosu, moja je izgledala kao metla. I stalno sam bila opterećena pranjem kose – jer tu grivu treba i osušiti, ponekad i negovati. (Ako vam kažem da me je jedan poznanik koji se bavi modom uporedio sa Dženis Džoplin, onda vam je jasno o kakvoj „grivi“ je reč.)

Farbanje mi nikada nije padalo na pamet, jer sam oduvek bila oduševljena svojom smeđe-plavo-zlatno-riđom kosom. Ne, nisam posegla za farbom čak ni kada su počeli da se pojavljuju sedi pramenovi.

Jednostavno rečeno, „beauty standardi“ su za mene oduvek bili španska sela i nepotrebno opterećenje, obaveze koje nisam želela da ispunjavam, niti sam za to imala snage. Sve je to sputavalo moju slobodu.

Tako da, obrni-okreni, nikako nisam mogla da se uklopim ni u jedan „kalup lepote i prihvatljivog“ na Balkanu.

A onda sam se preselila u Nemačku, gde, kako kažu svi koji nam dolaze u posetu iz Srbije, nema lepih žena.

To apsolutno nije tačno. Nemice su lepe, ali se ne uklapaju u „kalupe lepote“ postavljene u Srbiji ili na Balkanu. Pre svega, Nemice ne pate od „marke“; čak i kada na sebe obuku nešto „skupo“, to ne „vrišti“. One se ne šminkaju. Uopšte! A one koje to rade, rade to nekako tako da ne vrišti i ne bode oči. Oblače se udobno i opušteno. Kose su im čiste, ali ne i ispeglane, često ih vezuju u „mesi“ punđe jer im je tako praktično. Prosto se ničim ne opterećuju.

Meni je bio šok kada sam prvi put bila na predavanju na univerzitetu, gde je devojka koja je držala referat nosila, zamislite, jadranke (ili japanke, kako god ih zvali). Od celog predavanja, to mi je privuklo najveću pažnju. A ne bi trebalo!

Jer kakve veze ima šta je ona obukla ili obula, važno je šta ima da kaže. A bila je i jako samouverena, možda baš zato što se u onome što je imala na sebi osećala dobro i neopterećeno.

Vremenom sam i ja naučila da je nebitno šta neko oblači, da li ima „višak“ kilograma, a uvukao se u kožne helanke, da li ima xy godina, a nosi suknju, da li je našminkan/a ili nije. Prosto prestaneš da obraćaš pažnju na te stvari, zato što niko na to ne obraća pažnju. I to je tako oslobađajuće! Niti ti koga zagledaš, niti tebe iko zagleda.

Moram priznati da je i Marko u velikoj meri uticao na ovaj preokret u tome kako doživljavam sebe. On je oduvek govorio da sam najlepša kada sam bez šminke i kada se vidi da se osećam opušteno, šta god da obučem.

Kakve sve ovo ima veze sa slobodom?

Pa, velike.

Pre dve godine sam svoju dugu kosu skratila na „mušku“ frizuru i svaki put kada odem kod frizerke, ona me pita „je l’ ćemo opet kraće nego prošli put“, i svaki put je odgovor DA. Da! Da, zato što se sa kratkom kosom osećam slobodno!

Slobodna sam jer više ne moram da planiram kada ću prati kosu i koliko ću je dugo sušiti. Moje obaveze se više ne vrte oko toga (ne preterujem kada kažem da sam ranije morala da odvojim par sati samo za pranje i sušenje kose, jer – griva). Slobodna sam jer mi je frizura sada uvek uredna, iako nisam satima pokušavala da je namestim da liči na nešto. Pranje, sušenje i stilizovanje sada traju ukupno 10 minuta (često i manje). A zar to nije sjajna ušteda vremena i energije?

Slobodna sam jer se konačno, kada se pogledam u ogledalo, ono što osećam iznutra odražava i spolja. To sam konačno ja, u punom svetlu.

I ne, ovde se niko ne iščuđava kako žena koja ima muža i koja je majka može da nosi tako kratku kosu, jer to tobože nije „ženstveno“.

Ne sećam se ni kada sam poslednji put stavila maskaru. Ne zato što zbog korone nismo morali nigde da idemo, nego se jednostavno osećam lepom i bez nje. Da, imam krupne oči i duge trepavice, ali ne, ne treba mi ništa da bih ih istakla. I da, mogu da počešem oko kad god me zasvrbi, a da pri tom ne pretrnem od straha da sam razmazala maskaru. O skidanju šminke kada sam preumorna ne moram da mislim, jer šminke nema. I ne, ne izgledam ni bolesno ni umorno, iako nemam čak ni maskaru.

Moj glavni odevni predmet su već godinama, ne biste verovali – helanke. Prvo, zato što su preudobne, drugo, zato što ih možeš kombinovati do besvesti, a treće, zato što se osećam prokleto dobro u njima, a da ne moram da razmišljam kako mi pozadina izgleda i da li imam odgovarajući broj na vagi da bih bila dostojna da ih nosim. Štaviše, od pre par meseci imam i jedne „kožne“ helanke i prokleto mi dobro stoje!

I da, obožavam svoje sede, jer sam ih pošteno zaradila, te nemam potrebu da ih skrivam – nije sramota imati ih.

Nije poenta uzdići jednu kulturu, a uniziti drugu. Poenta je da je najvažnije kako se vi osećate u svom telu, a ne šta o tome misli okolina (ma na kojoj se geografskoj širini ona nalazila).

Ako je VAMA super da ste svakoga dana full našminkani i utegnuti, super, nemam ništa protiv. Ako vam se farba, farbajte se i u dugine boje ako treba. Ako vam se nose štikle svakoga dana, vrh! Ako vam pak više odgovara opuštena varijanta u patikama i sa rancem na leđima, super! Ništa od ovoga nije važno. Važno je samo kako se vi u tome zaista osećate i, što bi rekao Nikola Pejaković u Crnom Gruji, „da je čisto, iako je zakrpljeno“.

Whatever works, sve dok vam to kako izgledate izmamljuje iskren i samouveren osmeh u ogledalu, a nije uslovljeno očekivanjima drugih.

Budite vi! Budite slobodni da budete ono što jeste i da to pokažete svetu oko sebe, jer će se ono kako se osećate iznutra uvek odraziti na vašu spoljašnost, kako god i čime god pokušali to da zamaskirate. Jer tek kada oslobodimo sebe okova tuđih očekivanja, možemo biti istinski slobodni i zadovoljni u sopstvenoj koži.

Srdačno,

S-Mama