Zašto volim knjige?

Volim knjige i želim da mi glavna okupacija i posao budu vezani za njih!

Zavoleo sam ih čitajući uvek iznova onih nekoliko knjiga iz moje seoske školske biblioteke. Zavoleo sam knjige čitajući jednom (ponekad i dvaput) godišnje „Hajduk Stanka“, kojeg je moja sestra dobila kao nagradu za pomoć u raščišćavanju oštećenih knjiga iz susedne seoske školske biblioteke.

Zavoleo sam knjige čitajući Sidnija Šeldona zajedno sa mamom i sestrom na travnjaku ispred naše seoske kuće bez krova, dok smo čekali jedni druge ili se požurivali da bismo okrenuli sledeću stranicu. Tako malo sam ih imao, a tako mnogo sam ih voleo.

Dešavala se neka magija kada bih uzeo knjigu u ruke i zaronio u nju, bežeći (bar u mislima) od svakodnevnih teških seljačkih poslova…

Kada sam upoznao svoju Mimu, mnogo toga nas je spajalo, ali možda najviše ljubav prema tim spojenim papirima. Satima i danima smo pričali o pročitanim i nepročitanim knjigama, pa je moja ljubav prema njima rasla i razvijala se zajedno sa ljubavlju prema Mimi.

Šta ima lepše nego kada imate ista interesovanja kao vaša životna ljubav?

Da napišem neku knjigu, do dana današnjeg se nisam osetio spremnim. Smatram da se to ne može folirati. Moraš imati šta da kažeš da bi se odlučio na taj korak. Taj trenutak možda nikada i ne dođe! Ne možemo svi sve da znamo i radimo! To što bi voleo nešto da znaš ne znači nužno da si i sposoban za to!

Ne mislim ni da to „nešto“ može tek tako da dođe ili da se odsanja. Za sve su potrebni ogroman rad, trud i vežba. Ništa ne dolazi besplatno i ništa se ne dešava preko noći.

Nikad dosta knjiga: deo naše kućne biblioteke.

Međutim, ono što je takođe vezano za knjige, a za šta sam osetio da mogu da radim, jesu povezivanje knjiga i prevođenje. Iskreno, ne znam šta je od to dvoje počelo ranije. Valjda sam istovremeno počeo da se bavim i jednim i drugim. Ljubav prema prevođenju počela je pre nekih desetak godina, kada sam za vreme studija otkrio da mi je prevođenje tekstova na maternji jezik (uprkos mom ogromnom neznanju jezika) zaista zanimljivo.

Kada sam kao preduslov za izlazak na pojedine ispite mogao da biram između seminarskog rada i prevoda, uvek sam birao prevod. Onda sam kolegama nudio da prevodim i njihove tekstove, uz novčanu nadoknadu. Sladak je to novac bio. Satima sam mogao da buljim u ekran a da ne trepnem…

Fascinirali su me taj kreativni proces i intenzivno učenje. Uči se jezik, uči se sadržaj, uči se pronalaženje rešenja, uči se razmišljanje, uči se koncentracija, uči se disciplina…

I tako sam posle osnovnih studija u Srbiji krenuo put Nemačke, sa jednim ciljem: da naučim jezik, da studiram i da posle dobre jezičke prakse počnem da prevodim knjige. I verovali ili ne, posle samo nekoliko meseci učenja nemačkog, dok sam još bio na nivou B1, preveo sam jedan mali članak iz Špigla. Za sebe! Na nivou B1 retko ko je sposoban da ljudski progovori. Eventualno možete da se snađete u prodavnici. Ja sam progovorio, bar na papiru 😊

Posle tri godine (dve godine učenja jezika i jedne godine studija) preveo sam knjigu. Ona, hvala Bogu, nije odmah objavljena. Prošla je još godina dana dok se nije našlo rešenje da se objavi, a onda sam još godinu dana prepravljao svoj prevod i uz to prevodio dopune iste knjige. Ceo proces je, dakle, potrajao oko dve godine.

S jedne strane, to je dugo trajalo, ali s druge strane, bio je to neophodan i mukotrpan proces iz kojeg sam izašao neverovatno obogaćen. Taj svoj prevodilački prvenac sam onda sa svojih deset prstiju uspeo i da povežem u knjigu.

Znate šta je bitno u celom tom radu? Bitno je da imate nekoga ko će vas podržati, čak i kada sve izgleda beznadežno! Znate li koliko mi je bilo teško kada sam završio prvu, radnu verziju prevoda te knjige, a niko nije hteo da je objavi? Uložite dva meseca u nešto i onda to leži u fioci… Da me Mima sve vreme nije ohrabrivala i tešila, verovatno bih taj tekst izbrisao i spalio.

Čim je prva knjiga objavljena, odmah sam počeo da se raspitujem i tražim sledeći projekat. Nisam čekao da mi neko ponudi posao. Tražio sam ga! Drugu knjigu sam preveo mnogo brže i lakše od prve. Cilj: pet stranica dnevno. Nema ustajanja dok se ne ispuni norma. Za mesec i po dana bilo je prevedeno 150 stranica. Nekih osam meseci kasnije, posle višestrukih korektura i dorada, biće odštampan i ovaj prevod.

Ja, koji generalno nemam mnogo strpljenja i stvari radim na o’ruk, spreman sam da, kada su knjige u pitanju, dugo i strpljivo čekam, radim, glancam… Znate zašto??? Zato što volim knjige! Zato što volim sve što je vezano za njih. I zato što sam spreman da se usavršavam do iznemoglosti, ne bih li celog života mogao da radim sa onim što volim i na onome što volim: KNJIGAMA.

Neizmerno sam zahvalan Bogu što sam pronašao posao, tj. poslove koje volim i koji mi nikada neće biti samo posao. Svestan sam da mnogi ljudi u tome ne uspeju.

Zato sam neizmerno zahvalan svojoj sestri Jeci, koja me je naučila da čitam, mami, koja nas je svojim primerom zainteresovala za knjige, Mimi, sa kojom sam konačno počeo da pravim našu kućnu biblioteku i koja mi je neizmerna podrška u prevodilačkom i knjigovezačkom radu… I naravno, svom frćku Sofii, koja je moj motiv da ne čekam da mi se stvari dese, nego da preuzmem inicijativu i tražim način da zarađujem od onoga što volim da radim.

S-Tata