Ove godine ću napuniti 30 godina i ako Bog da, završiću i drugi fakultet, tj. magistarske studije. Neminovno je da se čovek na ovoj tački zapita, da li je vredelo sve ove godine potrošiti na učenje i studiranje?
Iza sebe ću eto imati, deset godina studiranja (u šta spada bečelor u Srbiji, dve godine učenja nemačkog jezika i magistarske studije), pet godina braka, dve godine staru ćerkicu, nekoliko studentskih poslova, rad na dva velika projekta u biblioteci, jednu prevedenu knjigu… i ono što je nekima možda najviše bitno 0 godina radnog staža.
Dakle, penzija mi se ni u naznakama ne smeši.

Ovim tekstom ću započeti jedan niz tekstova o studijama i studiranju, koji će se bazirati na mom ličnom iskustvu, koje i nije tako malo. Pokušaću da odgovorim na pitanja o smislu i cilju studiranja, pisaću o nekim usputnim problemima i preprekama, uticaju studija na moj lični život i put, otkrivanju novih interesovanja putem studiranja i mnogo čemu drugom.

Za početak bih se svakako pozabavio smislom studija.

IMG_20170711_134934.jpg

Studije nisu sredstvo nego cilj!

Ovo je možda prva činjenica koju bi svaki student trebao da shvati pre početka svojih studija, a ako ne tad, onda bar u toku istih. Većina studenata na Balkanu studira da bi uz pomoć diplome dobila bolji posao, gde će manje da savija leđa.

Većina nas je učena – više škole, manje leđa. Takva situacija nas je, međutim, dovela do kolapsa obrazovnog sistema, jer sada imamo hiljade lažnih diploma, postdiploma, doktorata…

Ljudi završavaju fakultete i budući da ne mogu da pronađu posao u struci (jer ih ta struka suštinski i ne interesuje) ili odlaze na biroe rada i tamo čekaju „nešto“ da im se desi, ili rade kao konobari po kafićima i kukaju što sa završenim fakultetom rade nižerazredne poslove, ili se, ne daj Bože, učlanjuju u stranke i dobijaju poslove o kojima ništa ne znaju.

Po mom skromnom mišljenju, istina glasi: ukoliko volite ono što ste završili i ukoliko ste uživali u onome što ste studirali, naći ćete zasigurno posao u svojoj struci!

Ukoliko ste studirali samo da biste zadovoljili želju roditelja (ili svoju) da imate diplomu u rukama ili da biste našli lakše radno mesto, onda je kafić pravo radno mesto za vas!

Fakultet je tu da bi vas obrazovao u okvirima vaših interesovanja i da bi vam podario neophodno znanje za obavljanje nekog posla, ali najpre da bi vas naučio da mislite! Ako ste naučili da mislite, onda ste već na pola puta da pronađete svoj posao iz snova, i prestaćete da kukate na loše okolnosti, nezaposlenost, nemanje perspektive itd.

Nikada nije kasno da počne da se uči!

Nikada neću zaboraviti tu rečenicu moga profesora iz Srbije. Pričao nam je kako je iz bojkota prema (komunistički oblikovanoj) školi, sistemu, učitelju izbegavao da uči sve vreme njegovog osnovnog i srednjeg obrazovanja i kako su mu majka i baka radile domaće zadatke i kako je bio neviđena lenština. Kada je upisao fakultet, stvar se promenila i on je počeo da uči. Počeo je da uči jer ga niko nije terao da upiše fakultet, nije bio pod pritiskom da mora da ga i završi i to ga je oslobodilo. Taj čovek je jedan od najboljih profesora kod kojih sam učio i polagao ispite.

Ja nikada nisam bio lenj, ali sam često znao da bojkotujem i da ne učim ono što mi se ne sviđa. No, na fakultetu je zaista bila drugačija priča, jer sam osetio taj duh slobode i duh izbora. Na magistarskim studijama sam čak i one najnemilije predmete uspevao da zavolim i sa uživanjem da ih pripremam i iako mi ocene nisu uvek bile najbolje, uvek sam davao svoj maksimum.

Kako to i sama reč kaže, fakultet je stvar izbora i ne morate ga upisivati ili završiti. Nije sramota ako niste završili studije, sramota je ako ste ih završili, a da vas one nimalo nisu zainteresovale.

Studije su slobodan, a ne prisilan izbor!

Ma koliko roditelji (ili neko treći) mogli da utiču na to koju ćemo srednju školu upisati, smatram da je sramota svakog studenta ukoliko mu porodica odabere šta će i da studira! Sa 18. ili 19. god. svako može da slobodno bira svoj put prema svojim interesovanjima. Niko ne može da vas natera na nešto što ne želite!

Ukoliko želite da studirate, a ne znate šta, onda napravite pauzu i zaposlite se bilo gde. Moje duboko uverenje je da rad (bilo gde – u kladionici, trafici, kafiću, građevini, firmi, kompaniji) kristališe naše želje, ali i mogućnosti.

Najbitnije je da svojim studijama pristupite kao nečemu što je vaš slobodan izbor u skladu sa vašim interesovanjima. Ukoliko ne osećate slobodu i ukoliko sa svojim kolegama ne razgovarate o onome što učite na predavanjima ili o onome što ste pročitali u dodatnoj literaturi, onda zaista trošite uzalud svoje dragoceno vreme. Dok se okrenete oko sebe imaćete 30 ili više godina i veliko protraćeno vreme iza vas.

Nemojte uzalud trošiti svoje dragoceno vreme, jer je toliko zanimljivih stvari tamo negde koje čekaju na vas!

Studije su nešto što treba najpre da oplemeni našu dušu i da nas učini boljim ljudima. To nije tek jedan beg od stvarnosti, obaveza, roditelja, odgovornosti… To je nešto što treba da bude akt slobode putem kojim ćemo zadovoljiti naše duhovne potrebe.

Lično smatram da čak i ukoliko se neko slučajno zadesio na nekom fakultetu i upustio se u tu divnu avanturu studiranja a da to nije ni hteo, u najmanju ruku može da pokuša da se zainteresuje za ono što će učiti da bi položio ispite.

Putevi koji nas vode kroz život, pa i studije, su ponekad čudni i treba samo da zastanemo i oslušnemo glas koji će nam reći šta je dobro za nas. Nije strašno, međutim, ni odustati ili promeniti studije.

Bitno je da ono što radimo i čime se bavimo ispunjava našu dušu i da nam to ne bude „posao“, nego zadovoljstvo i životni hobi!

S-Tata