Hajde za promenu da pričamo malo o starenju.
Mediji nam sa svih mogućih i nemogućih strana poručuju da „samo kada si mlad i po našim merilima lep, onda vrediš“. A postoji i plejada proizvoda koji se „bore protiv“ starenja.
A šta ćemo sa njegovom negom?
Sa svih strana nam se servira priča kako treba da prihvatimo sebe takve kakvi smo, dok u isto vreme pokušavaju da nam prodaju i ono što ne samo da nam nije neophodno, nego prelazi svaku meru. Ali dobro, i ljudi u marketingu treba od nečega da žive, zar ne? Nećemo se sada boriti protiv vetrenjača velikih kompanija i slično.
Hajde da pričamo o nama samima.
Koliko vas je već u dvadeset i nekoj primetilo prve sede i brže-bolje otrčalo kod frizera na farbanje, iako do tada nikada na farbu niste ni pomislili?
Tako sam i mislila.
I to je sve posledica toga – budi uvek mlada, bori se protiv starenja.
Sede kose se ne stidim
Nego, vratimo se mi sedima. Naravno da sam i ja jedna od tih srećnica koje su, čim su prešle 25. godinu, već imale plejadu sedih, a sada već i pramenova u kosi. Uostalom, ja sam svaku sedu i zaradila, ako je verovati da se od briga i sekiracije sedi. Meni je to veoma simpatično, pa za sebe volim da kažem da sam kao Rogue (da, mislim na junakinju iz „X-Men“, pa ko razume, shvatiće).
Ne, nemam ni potrebu ni želju da sede skrivam. I ne, farbati se neću, barem ne u bliskoj budućnosti.
Ja sam uvek bila protivnica farbanja, iz više razloga. Pre svega, ja obožavam svoju prirodnu boju kose i nema te farbe koja bi mogla da dostigne te prelaze između nijansi tamno i svetlo plave, smeđe i riđe.
A osim toga, smatram da bi me farbanje itekako opterećivalo. Dovoljno me „smara“ i opterećuje to što moram redovno da se depiliram i čupam obrve (čitaj: kad baš mora), još mi samo fali još jedno „moranje“ koje zapravo ne mora.
S druge strane, smatram da je žena, kao i muškarac, najlepša kada je prirodna, čista i uredna. A od toga industrija valjda ne može da živi…
Nemam ja problem sa svojim starenjem. Ja starenje vidim kao proces koji nas, pre svega, čini iskusnijima, a samim tim i mudrijima. Pa zamislite samo koliko knjiga još može da se iščita do 80. i neke godine života. Vau!
Industrija koja se bori protiv starenja
Elem, problem leži negde drugde. Problem je u društvu koje je isprogramirano da se bori protiv starenja. Te je nemoguće pronaći proizvod za NEGU sede kose, već samo one koji se bore PROTIV ovog fenomena. I to je ponovo direktna poruka: nemoj da stariš, bori se protiv toga.
A ovde nije reč samo o izvlačenju novca iz vašeg džepa, to je mnogo manji problem. Veći problem je taj crv koji nam je ugrađen u DNK i koji te tera da se osećaš krivom i nesigurnom jer, eto, ponovo ti nešto fali.
Od bubuljica do bora: borba koja ne prestaje
Kada si tinejdžerka, boriš se protiv bubuljica, i taman dođu dvadesete i sad kao treba da uživaš. Kad ono ne, vreme je da počneš da se boriš protiv prvih bora (i/ili sedih) i da ostatak života brineš, jer, zaboga, stariš!
Uostalom, jeste li se nekada zapitali kako to da su muškarci koji sede privlačniji i markantniji, a da su žene „babe“, „zbabosane“ (granny look) i slično? U ovu problematiku sada neću dublje ulaziti, jer zahteva detaljnije posmatranje. Ali mislite o tome…
Daće Bog da svi mi ostarimo i dočekamo ne samo decu svoje dece, već i njihove unuke.
Kada mi moja baka pokušava da objasni kako se oseća kada vidi Sofiu, u nedostatku pogodnih reči samo mi kaže: „Daće Bog da i sama to doživiš, pa ćeš znati o čemu sam ti pričala.“ A ja na to kažem samo: „Daće Bog.“
I to je za mene ono što je bitno: da li ćemo dočekati sve te lepe stvari koje nas čekaju u budućnosti (za mene je to svakako porodica na prvom mestu, tj. potomci). A da li ću i koliko bora ili sedih tada imati, zaista me ne brine.
Mnogo više me brine to što bih jednoga dana mogla da dobijem Alchajmera, pa da sve ovo pročitano i naučeno ode bestraga, nego to što će mi kosa pre ili kasnije pobeleti (od muke ili ne, manje je važno).
S-Mama
Epa svaka ti je na mestu!