5 saveta za uspešno studiranje

U prethodnom tekstu sam vam pisao o smislu i cilju studija i sada je pravo vreme da se pozabavimo nekim osnovama samog toka i načina studiranja. U nastavku vas očekuje 5 saveta koji će vam pomoći da „igru“ studiranja podignete na novi nivo.

1. Jedna od osnovnih stvari koje sam naučio, jeste da ukoliko želiš da uspešno studiraš, okruži se uspešnim kolegama!

Naravno da uvek ima izuzetaka i naravno da sam se družio i sa kolegama koji su bili manje uspešni (pa ja i sebe lično smatram za osrednjeg studenta), ali je mnogo lakše ukoliko oko sebe imaš ljude koji su aktivni na predavanjima. Od njih i sam možeš nešto da naučiš i oni mogu da te motivišu da daš svoj maksimum od sebe.

Ja sam imao sreće da sam bio u društvu veoma uspešnih kolega, koji su me itekako motivisali da učim više, da se interesujem više i da sebe cenim više. Verujte da većina studenata potceni sebe na samom početku i samo zbog toga ima lošiji prosek, nego što bi inače imali.

Nažalost, mnogo ljudi nije svesno koliko zaista mogu da budu uspešni, samo ukoliko se malo više potrude. Ja sam bio jedan od tih studenata na početku mojih prvih studija i onda su me već na drugoj godini moje nove kolege i novo okruženje ubedili da itekako mogu više i bolje. Hvala im od srca!

2. Ključan savet koji vam mogu dati je: nemojte kolutati očima ukoliko se neko javlja na predavanjima da postavi pitanje, pa makar ono bilo i glupo.

Prvo i osnovno to nije pristojno. A zatim, ukoliko mislite da su pitanja tih ljudi glupa ili dosadna, pa vi postavite onda jedno pametno. Pokrenite diskusiju i videćete koliko i najdosadnija predavanja znaju da budu interesantna!

Ja sam hiljadu puta doživljavao da ljudi u slušaonici, koji se nikada nisu javili za reč, počnu da prevrću očima i uzdišu zato što se neki dosadnjaković javio da postavi još jedno glupo i „ulizivačko“ pitanje.

Klasično bojkotovanje „štrebera“ je tako karakteristično za balkansku kulturu. Ta osobina je jako ružna i ja mogu samo da kažem da sam ponosan što sam bio štreber i što se nisam stideo kada me tako nazovu.

Zar fakultet ne služi pre svega tome da se nauče nove stvari, razjasne nejasnoće i da se u akademskom krugu ljudi diskutuje o određenim temama?

3. Jedna od težih lekcija koju sam jako kasno naučio jeste da učim i čitam kompletnu literaturu za ispite.

Ja sam jedan broj ispita položio na tipovanje pitanja i preskakanje delova gradiva prilikom učenja. I išlo mi je to dobro dok nisam došao u Nemačku na magistarske. Prva tri ispita sam onda pokušao tako da „istipujem“ i samo delimično spremam i naravno, pao sam. I onda sam jednostavno počeo da spremam od A do Š i zamislite, upalilo je! Nisam više pao nijedan od tridesetak i nešto ispita.

Takvo učenje je pre svega dobro zbog toga što čovek onda počinje da formira celine u glavi i pravi jednu širu sliku, a ne partikularnu i prilično konfuznu. I isplati se muka oko težih ili obimnijih pitanja, uvek! Isplati se jer onda shvatite da ne postoji teško pitanje, nego je samo potrebno malo više vremena da bi se ono naučilo i nema znojenja i treme na ispitu i straha da li će me „potrefiti“ pitanja.

Sreća ne prati hrabre, nego vredne i radne!

4. Kampanjsko vs. kontinuirano učenje

Što se mene tiče kampanjsko učenje nije loše samo po sebi. I šta uopšte znači kampanjsko učenje?

Ja sam gotovo redovno pohađao predavanja i to je naravno bila velika prednost kada sam spremao ispite, jer mi je gradivo već u izvesnoj meri bilo poznato. S te strane jesam učio u kontinuitetu.

Mada sa druge strane, Što se mene tiče, ja sam uvek imao jedan unutrašnji časovnik koji mi je govorio kada treba da se počne spremanje ispita. Dok sam studirao u Srbiji, to je bilo recimo dve nedelje pred ispite i to je značilo da se sedi i uči. I tada možemo pričati o kampanjskom učenju.

Učiti minimum par sati dnevno, nekoliko nedelja za redom je ključ uspeha, jer kontinuitet zaista jeste bitan. Na taj način se i mozak trenira i za vrlo kratko vreme može da uđe u vrhunsku formu!

5. I poslednja, ali nikako najmanje važna stavka je: idite na konsultacije kod profesora!

Smisao konsultacija nije samo da se postavi neko pametno pitanje u vezi neke nedoumice vezano za gradivo koje se obrađuje na predavanjima ili diskutovanje o temi za seminarski/diplomski. Važno je i da se lično upoznate sa profesorom, njegovim očekivanjima od vas, kao i da vi njega upoznate sa vašim očekivanjima. Jer važno je da ste svesni toga da je profesur tu zbog vas, a ne obrnuto.

Jedan razgovor sa profesorom na konsultacijama vam može izuzetno olakšati ispit, ako ni zbog čega drugog, onda čisto da biste se uverili da taj profesor i nije tako strašan kao što deluje. On je samo jedan čovek/žena kome realno itekako prija kada ima jednog zainteresovanog studenta, kome nije stalo samo da otkači još jedan ispit, nego nešto i da nauči.

Iskreno se nadam da će vam ovi saveti biti od pomoći, jer meni zaista jesu olakšali studije.

S-Tata