Šta i kako čitaš?

Pre neki dan smo Marko i ja šetajući po gradu, rešili, gle čuda, da svratimo do knjižare.

I dok smo tako šetali među policama, razgledajući naslove i korice, naravno sa željom da ponešto i kupimo, on bi me svako malo upitao da li sam već čitala i pokazao mi na naslov koji se njemu učinio kao nešto što bi mene moglo interesovati. Na moje zaprepašćenje, veći deo naslova koje mi je predložio ja sam već pročitala. On je bio zadivljen tom činjenicom, a ja potpuno zbunjena.

Ok, znam da volim da čitam i da to činim prilično rado i često, ali nisam imala realnu predstavu o količini štiva koje imam iza sebe. Jer naravno da za sebe ne mislim da mnogo čitam, ma ni približno koliko bih to volela. Kad ono, stvarnost te na tako neposredan način malo udari po glavi da kažeš konačno sam sebi – pa nisam ja ni tako loša.

S druge strane Marko mi vrlo često u poslednje vreme govori kako je „ljubomoran“ na mene, što mogu i imam vremena da čitam sve što hoću (prednosti rada na poslu koji te apsolutno ne interesuje niti ispunjava, valjda).

Za mene nije strano da uvek uspem da nađem vremena da pročitam nešto što me zaista interesuje, koliko god zauzeta bila. I to je oduvek tako – čitanje „za moju dušu“ je odvajkada deo mojih prioriteta. Bilo u osnovnoj, srednjoj školi, na faksu ili tokom master studija, uvek sam uspevala da uglavim nešto što nema baš mnogo veze sa temom kojom se trenutno „zvanično“ bavim. Za sebe ne smatram da čitam brzo, može to mnogo efikasnije, ali da čitam uvek i svuda i to je tačno.

Nikada neću zaboraviti anegdotu koja mi se dogodila u srednjoj školi. Naime, dok sam u omiljenom kafiću čekala drugaricu iz drugog odeljenja da završi sa časovima, najprirodnije sam izvukla knjigu iz ranca i počela da je čitam. Jer moj životni moto je – uvek treba imati knjigu uz sebe, jer nikada ne znaš kada ćeš da se smoriš. Vreme o kome pričam je vreme „glupih“ telefona, tako da skrolovanje po različitim fidovima nije ni bilo moguća opcija. (Doduše i danas se radije hvatam za Kindle, nego za telefon kada negde nešto čekam, ali to sam prosto ja.)

U to vreme, elem, u mom rodnom gradu  je očigledno ovaj potez bio anomalija, te me je jako dobar drug videvši šta radim, pitao da li može da me fotografiše svojim tada naprednim telefonom sa kamerom (danas je pitanje da li bi ta fotografija zbog svog „kvaliteta“ bila uopšte prepoznatljiva). Bio je oduševljeno-zapanjen činjenicom da ja sedim u kafiću i, zamislite, čitam.

Kao sada, ni tada meni to nije bilo ništa spektakularno, štaviše meni je to bilo prirodno stanje. Ali očigledno da okolini i nije baš. O činjenici da sam svaki put u autobusu na putu za radio na kome sam za vreme studiranja imala emisiju, čitala knjigu i da su me ljudi u najmanju ruku čudno gledali, da i ne govorim.

Ali shvatili ste, knjige su nerazdvojni deo mene, čitam ih uvek i svuda. Po analogiji jednog od mojih omiljenih teoretičara medija Makluana (McLuhan) knjige su bukvalno produžeci mojih čula.

Kako sam počela više da čitam?

Od kada sam kupila Kindle moje čitalačke navike su se dopunile, jer sada sam imala i veliki izbor knjiga koje su uvek sa mnom, a ne zauzimaju previše mesta u torbi, te ne moram da razmišljam da li da ga sa sobom ponesem ili ne. On je prosto uvek sa mnom. Više o tome možete pročitati u tekstu baš na tu temu.

Ono što je dovelo do značajne razlike u brzini čitanja i količini pročitanih knjiga u poslednjih nekoliko meseci, su definitivno audio knjige.

Te, kao što sinoć odgovorih Marku kada me je pitao šta trenutno čitam, ja u svakom trenutku tehnički čitam tri knjige – jednu štampanu , jednu na Kindle-u i slušam jednu audio knjigu, sve u zavisnosti od mogućnosti i raspoloženja.

Audio knjige slušam najčešće kada šetam Benija ili kada negde idem sama. Za audio knjige koristim Audible aplikaciju, koja je fantastična. Na njoj pronađem gotovo sve knjige koje me zanimaju, kako na engleskom tako i na nemačkom.

Ogromna prednost slušanja audio knjiga je u tome što ostajem aktivna u jeziku koji trenutno koristim u manjoj meri. S obzirom na to da niti engleski niti nemački koristim na dnevnom nivou u tolikom obimu u kome bih to želela, slušanje audio knjiga na pmenutom jeziku mi pomaže ne samo u tome da mi jezik ostane aktivan, već i u učenju i razumevanju novih reči i izraza.

Što bi se reklo, jezik mi je stalno u ušima. A to je važno za sve one koji žive na stranom govornom području, ali u porodici ili okruženju koje se služi tvojim maternjim jezikom. Te često se dešava da mi koji smo u pomenutim situacijama, imamo tu vrstu nezadovoljstva sa jezikom zemlje u kojoj živimo tj. Nikada nemamo osećaj da ga znamo i koristimo dovoljno dobro. Za mene su audio knjige promenile igru, te se više ne borim sa tim osećajem.

Svesna sam toga da postoje ljudi kojima je teško da se ad hoc koncentrišu na slušanje, te osim audio knjiga, toplo preporučujem i sve popularniji format podcasta, koji su svakako manje obimni od knjiga.

Kako biram šta čitam na koji način?

Moja filozofija izbora knjiga je sledeća:

Štampane knjige kupujem isključivo one za koje mislim da vrede da ih imam u svojoj biblioteci, da su mi važne, da ću ih ponovo nekada čitati ili da će neko od članova moje porodice takođe moći jednog dana da se njima posluži. Dakle one koje su po mojim kriterijumima relevantne, zaslužuju mesto na polici. Štampana knjiga koja trenutno zaokuplja moju pažnju je „Ungezähmt“ od Gelnnon Doyle.

Na Kindlu imam klasike koje ili posedujem i u štampanom izdanju, ili koje ne posedujem uopšte, kao i knjige koje su mi interesantne, ali za koje znam da ne moram nužno da ih imam u štampanom obliku, kao i one koje mi se čitaju sada i odmah i ne mogu da dočekam da odem do knjižare da ih kupim. Trenutno na Kindlu čitam „Bad Feminist“ od Roxane Gay.

Za audio knjige se odlučujem po sistemu, interesuje me jako, ali nema šanse da stignem da je u skorije vreme pročitam (obično zbog obima). Te sam na primer tako za vrlo kratko vreme odslušala „The Second Sex“ od Simone de Beauvoir, koja je genijalna ali dovoljno obimna da bi mi uz sve obaveze koje imam, trebalo bar par meseci da je aktivno čitam u štampanom obliku ili na Kindlu. Romani poput „Brests end Eggs“ od Mieko Kawakami, koji su ne samo tematski relevantni, već takođe dovoljno obimni ali i zanimljivi, pre će biti na Audible-u, nego što ću stići da im se posvetim u nekom drugom obliku. Ono što mi je sledeće na listi za slušanje je definitivno „Gospodar prstenova“ (naravno u originalu), koga godinama već odlažem, a jako želim da ga pročitam.

Nije važno da li čitate na papiru, ekranu ili slušate knjige, svaki pomenuti ritual ima svoju čar i čini vas neodvojivim delom svoje literarne magije. Svaki knjigoljubac zna o čemu pričam. Jedno je sigurno, što više mogućnosti za različite načine čitanja postoji, to su i šanse da ćete više čitati veće. Bar je tako u mom slučaju.

Srdačno,

S-Mama