Privikavanje na jaslice je pre svega i za decu i za roditelje jako važan proces, a za mene i jako zanimljiv, pa sam želela da naše iskustvo podelim sa vama. Ko zna možda nekom bude i od koristi.

Privikavanje ovde u Bavarskoj traje obično od 4 do 6 nedelja i poenta je da se dete navikne ne samo na drugu decu, već i na prostor i vaspitačicu koja je za dete prva osoba na koju treba da se osloni kada je tu. Svaka grupa ima maksimalno dvanaestoro dece i dve vaspitačice.

U periodu privikavanja svako dete dobije jednu vaspitačicu koja većinu vremena provodi sa njim, pre svega jer se radi o maloj deci koja su do sada bila upućena isključivo na roditelje. Na taj način dete gradi osećaj poverenja i sigurnosti u osobu koja nije roditelj, a može uvek da bude tu za njega.

To ne znači da su ostala deca zapostavljena, već da su ona već navikla na jaslice, pa se bez problema igraju sa drugom decom, igračkama ili slobodno učestvuju u ostalim aktivnostima koja su ponuđena tog dana.

Svakoga dana treba da je u vrtić dovodi jedan roditelj i to uvek isti, kao i da po njega dolazi, kako bi ono vremenom shvatilo šta se zapravo dešava tj. da usvoji novi tok svog dana. U našem slučaju sam ja bila ta koja je preuzela na sebe da je svakoga dana dovodi, kao i da budem u blizini u slučaju da treba da je pre vremena preuzmem, i vodim kući.

U dogovoru sa vaspitačicom tj. u zavisnosti još koliko dece ima na privikavanju a svakom se mora podjednako posvetiti, svakog dana u isto vreme vodim Sofku u jaslice. Te se prema tome oblikuje i detetov ostatak dana.

privikavanje-na-jaslice

Prve nedelje je Sofki bilo zabavno i nije se uopšte bunila. Sve to joj je još bilo novo i kako mi kaže vaspitačica, tada dete još ne shvata potpuno šta se dešava. Roditelj bude desetak, petnaest minuta u prostoriji sa detetom i pre nego što mu objasni da sada treba da ide, obično obavljaju neku aktivnost zajedno npr. mi smo čitale knjigicu zajedno. Zatim bi roditelj odlazio u drugu prostoriju u vrtiću, kako ga dete ne bi videlo. Prvih nekoliko dana razdvajanje bi trajalo između pola sata i 45 minuta. Zatim bi se roditelj vraćao u prostoriju u kome je dete sa vaspitačicom i ostalom decom i uzimao bi ga da ga vodi kući.

Vremenom bi se vreme odvajanja od roditelja sve više povećavalo, naravno u zavisnosti od toga kako dete to prihvata. Tek druge nedelje je Sofia počela da plače ne kada bismo došli u vrtić, štaviše tome se jako radovala, nego onda kada ja krenem da je poljubim i kažem joj da idem. Na sreću vaspitačica bi brzo našla način da je smiri i zainteresuje za igru. Ja bih odlazila u sobu za roditelje koja se nalazi na spratu i tu čekala da me pozovu da je preuzmem.

Treće nedelje plakanja već nije bilo. Istog trena kada bih je uvela u „njenu“ prostoriju gde su njeni drugari Sofia bi odlazila u zagrljaj vaspitačici i počela bi da mi maše, što je meni bio znak da odmah mogu da krenem svojim putem. Tada je već rado ostajala po dva i tri sata, igrala se sa ostalima i užinala s njima. Mada je još rano da ostane puno vreme od 5 sati boravka, kako smatra vaspitačica. Ona kaže da je najbolje dete odvesti kada je srećno i zadovoljno, a ne kada se unervozi jer na taj način će želeti da dođe ponovo jer zna da mu je tu lepo.

Od treće nedelje više nema potrebe da roditelj bude u zgradi vrtića za svaki slučaj, već je samo važno da bude dostupan u svakom trenutku ukoliko neko iz vrtića pozove ranije nego što je dogovoreno da dođe po svoje dete.

Ono što mi se posebno dopada u celom periodu privikavanja je pre svega što su roditelji uključeni u celu priču, vaspitačice maksimalno posvećene vašem detetu kao bi za svako našle ono što njemu odgovara, kao i činjenica da svakoga dana roditelj dobije usmeni „izveštaj“ kako njegovo dete napreduje u privikavanju kao i šta je tog dana radilo, bilo sa vaspitačicom, bilo sa drugom decom.

Moram da napomenem da je svako dete drugačije i da privikavanje mnogo zavisi i od uzrasta deteta, jer nekima treba manje a nekima više vremena da se prilagode novom okruženju i novim ljudima. Na primer upoznala sam mamu čiji je sin u Sofkinoj grupi i kome je trebalo tri meseca da se privikne potpuno na jaslice.

Najvažnije za dete, ali i za roditelje je da roditelji i osoblje u vrtiću aktivno sarađuju i imaju strpljenja i razumevanja. Ipak nije mala promena za malu decu da osim u porodici počnu svakoga dana da provode vreme u nepoznatom prostoru i sa potpunim strancima.

Srdačno,

S-Mama