Da, dobro ste pročitali, kao teolog uspeo sam da povučem vrlo jasnu i važnu paralelu između novog Diznijevog ostvarenja i najčitanije knjige na svetu. I ne, ovo nije tekst propoved, već preporuka za film. Uostalom videćete i sami, samo mi verujte.
Blaženi mirotvorci, jer će se sinovima (i kćerima) Božijim nazvati!
Tek pre nekoliko godina sam počeo da shvatam koliko je veliki značaj ovih Isusovih reči. Slučajno sam na YouTube-u našao neki intervju sa Nebojšom Dugalićem, koji je pričao o tome koliko mnogo menadžera, inženjera, lekara, advokata imamo, ali da u suštini imamo veoma malo mirotvoraca, koji su u stanju da dođu i pomire dvoje zavađenih komšija, srodnika, naroda…
I kada pogledamo naš život, nećemo se setiti mnogo ljudi koji su zaista uspeli nekoga da pomire.
Druge posvađati da bi vladao je veoma lako.
Druge ogovarati i pred drugima ocrniti, takođe.
Ali druge pomiriti, pa to ponekad deluje nemoguće i najčešće ni ne želimo da se latimo tako nečega nego pustimo ljude da sami rešavaju svoje probleme.
Ono međutim što je bilo tema mog razmišljanja u mesecima nakon odslušanog intervjua sa Dugalićem je: koje osobine mora da poseduje mirotvorac? Šta je ono što mu daje snagu da pomiri zavađene strane?
Odgovor na ovo pitanje – uprkos tome što već godinama studiram teologiju i što mi je odgovor bio sve vreme pred očima – mi je ponudio fenomenalni animirani film za decu i odrasle „Raja i poslednji zmaj“.
Može se slobodno reći da je Dizni nadmašio sebe. Iako u filmu izostaju originalne pesme, koje su svakako velika karakteristika diznijevih crtaća i animiranih filmova, vrednost ovoga filma leži u tome što su emocije glavnih likova jasno iskazane, čak i one poput zbunjenosti sopstvenim osećanjima.
Ukoliko niste stena, zaplakaćete!
Ono pak što Raja naglašava, a što je u vezi sa početkom ovoga teksta, to su praštanje i poverenje. Te dve stvari su ključne u delovanju protagonista ovoga filma, kojim oni sve vreme pokušavaju da pomire suprotstavljene klanove i interese pojedinaca.
Glavni likovi polaze najpre od sebe samih i oni su ti koji iskazuju poverenje prema onima koji gledaju samo sopstvene interese, pa čak i onda kada su životi tih istih glavnih likova u opasnosti.
Naravno, na početku se pokazuje da ukazano poverenje se nije ispatilo, ali Raja uprkos sopstvenim unutrašnjim borbama sa osećanjem izdaje i prevare, shvata da samo bezuslovno poverenje može da dovede stvar na dobar put.
Različiti su putevi do dobroga, te je tako meni Raja ponovo skrenula pažnju i značaj Isusovih reči o beskrajnom i bezuslovnom praštanju. On u Bibliji kaže da čovek treba da oprosti i 70 puta 7 puta, što bi u jevrejskoj igri brojevima značilo: beskonačno puta.
To je bolno, to je frustrirajuće i to je naporno ali nema nam drugoga puta ukoliko želimo da pomirimo nas sa drugima ili druge sa drugima. Moramo se učiti poverenju u ljudsku dobrotu, ne gledati nečije loše strane i uvek iznova praštati…
Sve u svemu, gledanje „Raje i poslednjeg zmaja“ će vas zaista nečemu naučiti, ali i zabaviti. Jer očigledno da crtani filmovi nisu samo za decu, što Dizni ovim ostvarenjem ponovo dokazuje. Ako ja mogu da spojim teologiju sa animiranim filmom, ko zna koje sve poučne paralele možete vi da povučete.
Zato čuvajte dete u sebi, jer možda je baš ono taj mirotvorac, koji je svetu itekako neophodan.
Ostavite komentar