„Valja se“ nije argument

Koliko puta ste od svojih roditelja, rođaka, prijatelja, baka i deka čuli da nešto morate ili ne smete da radite sa svojom bebom zato što se tako valja?

Najpopularnije je pravilo 40 dana. Ovaj običaj podrazumeva zabranu za majku i dete da napuštaju kuću ukoliko nije prošlo tačno 40 dana. A u istom tom periodu je takođe po ovom običaju red da se vidi i daruje beba.

Uvek sam se pitala zašto?

Mnogi zagovornici ovog običaja ne znaju da objasne zašto je to tako, već vam prosto kažu – tako valja, ili tako su naši stari, tako smo mi, pa moraš i ti. Retko ko zna da da „pravi“ razlog.

Sofiina prabaka je došla iz Srbije da bude sa svojom praunukom, a ne da pametuje o tome kako nešto treba ili kako ne treba da se radi

Meni ovo nisu dovoljno jaki razlozi i korene ovog verovanja sam pokušala da saznam od osobe u mojoj bliskoj okolini koja je najpozvanija da mi pomogne u razrešenju ovog mita – moja baka. Ona kaže da se veruje da će majka izgubiti mleko ukoliko pre tog roka izađe iz kuće. A od druge bake sam čula i verziju da će neko uročiti bebu i/ili mamu ako ih vide van sopstvenog dvorišta.

Sve su to verovanja. A od argumenata koji bi mene ubedili u ispravnost ovog običaja ni traga.

Meni lično više aspekata ovog običaja jako smeta.

Prvi je činjenica da vam neko brani da izađete na čist vazduh! Ja lično ne mogu da zamislim da duže od nekoliko dana budem u zatvorenom prostoru. O mom stavu kada je i zašto važno izlaziti sa bebom možete čitati u tekstu Šetnja sa bebom – kada početi?

Sa druge strane ja razumem da je pre sto ili više godina situacija bila mnogo drugačija. Nije svima bilo dostupno da u higijenskim uslovima donesu bebu na ovaj svet (tu je sečenje pupčane vrpce, pa posteljica i njeni ostaci koji su mogli da ostanu u ženi, i hiljadu drugih komplikacija). Bilo je mnogo više porođaja sa, nažalost, fatalnim posledicama i na majku i na dete.

Te su ljudi nedostatak znanja i argumenata morali da opravdavaju verovanjima.

Baka mi je pričala i kako je njena majka (moja prabaka) posle svakog porođaja (bilo ih je četiri) bila primorana da leži na slami na podu, a ne na normalnom krevetu i da nije smela nikako da sedi i jede za stolom sa ostalim ukućanima, već je i jela na podu – jer je za njih ona bila nečista. Mene je to frapiralo i uvredilo kao ženu! Ali tako je bilo. Pa da li to znači da i danas treba tako da bude? I da po svaku cenu treba da se držimo nekih stvari samo zato što su se nekada praktikovale? Naravno da ne!

Tačno je da se žena posle porođaja „čisti“ tj. krvari skoro pa tačno 6 nedelja iliti 40 dana. I verujem da je zbog toga bilo lakše sačuvati ženu od raznih mogućih infekcija time što neće napuštati „sigurnost“ svog doma.

Sve to stoji, ali danas je 21. vek. Nauka je mnooogo napredovala. Žene se porađaju u higijenskim uslovima, uz nadzor profesionalaca i samim tim su šanse da dođe do komplikacija te vrste znatno manje nego ranije.

Nemojte pogrešno da me shvatite, ja nemam ništa protiv naše tradicije, poštujem je i volim, ali kada ima smisla i kada ne ugrožava ničije zdravlje.

Ali činjenica da porodilja bude zatvorenik u kući zajedno sa bebom mi nije prihvatljiva. Beba treba da se privikava na ovaj svet onakav kakav je, i treba da diše svež vazduh (nezavisno od godišnjeg doba kada je rođena).

Posete u prvih 40 dana

Manje su šanse da se beba ili mama zaraze od bilo čega ukoliko dišu svakog dana po malo svežeg vazduha, nego da će neko od mnogobrojnih gostiju, koji defiluju domom novorođenčeta, doneti neku zarazu bebi ili mami. Jer takođe je običaj da svi tj. što više ljudi vidi bebu baš u prvih 40 dana po rođenju.

A verujte mi, novopečenim roditeljima je baš u tih prvih nekoliko nedelja preko potrebno upoznavanje sa bebom, prilagođavanje na potpuno novi život, a i svakako san. Njima definitivno nije do spremanja i služenja mnogobrojnih gostiju, iako običaji to nalažu.

Život daleko od celokupne rodbine ima i dobrih strana, i ona se ogleda upravo u neipsunjavanju ovog običaja. Niti sam ja uz savete mnogih bila zatočenik u sopstvenoj kući 40 dana, niti smo bili primorani da svakog vikenda primamo nove goste. Meni je pre svega tada bio potreban odmor i upoznavanje sa potrebama moje bebe, što sam i imala i neizmerno sam srećna zbog toga.

Tako da ako ipak planirate da po pomenutom običaju posetite mamu i bebu u prvih 40 dana od porođaja, bolje im ponudite da pomognete po kući, nego da očekujete da se tamo gostite i pametujete kako nešto treba ili ne treba da rade. Mladim roditeljima će to mnogo više značiti, nego striktno pridržavanje bilo kakvog običaja uz objašnjenje da se tako valja.

Srdačno,

S-Mama