Hajde za promenu da pričamo malo o starenju.

Mediji nam sa svih mogućih i nemogućih strana poručuju da „samo kada si mlad i po našim merilima lep, onda vrediš“. A postoji i plejada proizvoda koja se „bori protiv“ starosti.

A šta ćemo sa njenom negom?

Sa svih strana nam se servira priča kako treba da prihvatimo sebe takvi kakvi smo, dok u isto vreme pokušavaju da vam prodaju i ono što ne da vam nije neophodno, nego je premašilo svaku meru. Ali dobro i ljudi u marketingu treba od nečeg da žive, zar ne? Nećemo se sada boriti protiv vetrenjača velikih kompanija i slično.

Hajde da pričamo o nama samima.

Koliko vas je već u 20 i nekoj primetilo prve sede i brže bolje otrčalo kod frizera na farbanje, iako do tada nikada na farbu ni pomislili niste?

Tako sam i mislila.

I to je sve posledica toga – budi uvek mlada, bori se protiv starenja.

Rogue

Izvor: piterest.de

Nego vratimo se mi sedima. Naravno da sam ja jedna od tih srećnica koja kada je prešla 25tu, već ima plejadu sedih, sada već i pramenova, u kosi. Uostalom ja sam svaku sedu i zaradila, ako je po verovanju da se brigama i sekiracijom sedi. Meni je to veoma simpatično, te za sebe volim da kažem da sam kao Rogue (da, mislim na X-Men junakinju sa slike, pa ko razume, shvatiće).

Ne, nemam potrebu niti želju da sede skrivam. I ne, farbati se neću, barem ne u bliskoj budućnosti.

Ja sam uvek bila protivnica farbanja, iz više razloga. Pre svega ja obožavam svoju prirodnu boju kose i nema te farbe koja bi te prelaze između nijansi tamno i svetlo plave, kao i smeđe i riđe, mogla da dostigne.

A osim toga smatram da bi me farbanje itekako opterećivalo. Dovoljno me „smara“ i opterećuje što moram da se depiliram i čupam obrve redovno (čitaj – kad baš mora), još mi samo fali još jedno „moranje“ koje zapravo ne mora.

S druge strane smatram da je žena, kao i muškarac, najlepša kada je prirodna, čista i uredna. A industrija od toga valjda ne može da živi…

Nemam ja problem sa svojim starenjem. Ja starenje vidim kao proces koji nas, pre svega, čini iskusnijima, a samim tim i mudrijima. Pa zamislite samo koliko knjiga još može da se iščita do 80. i neke godine života. Wau!

Elem, problem leži negde drugde. Problem je u društvu koje je isprogramirano da se bori protiv starenja. Te je nemoguće pronaći proizvod za NEGU sede kose, već samo one koji se bore PROTIV ovog fenomena. I to je ponovo direktan poruka – nemoj da stariš, bori se protiv toga.

A ovo ne važi samo za izbijanje novca iz vašeg džepa, to je mnogo manji problem. Veći problem je taj crv koji nam je ugrađen u DNK i koji te tera da se osećaš krivom i nesigurnom jer, eto, ponovo ti nešto fali.

Kada si tinejdžer boriš se protiv bubuljica i taman dođu 20te i sad kao treba da uživaš. Kad ono ne, vreme ja da počneš da se boriš protiv prvih bora (i/ili sedih) i da ostatak života brineš, jer, zaboga, stariš!

Uostalom, jel ste se zapitali nekada – kako to da su muškarci koji sede privlačniji i markantniji, a da su žene „babe“, „zbabosane“ (granny look) i slično? U ovu problematiku neću sada ulaziti dublje, jer iziskuje detaljnije promatranje. Ali mislite o tome…

Daće Bog da svi mi ostarimo i dočekamo ne samo decu svoje dece, već i njihove unuke.

Kada meni moja baka pokušava da objasni kako se oseća kada vidi Sofiu, u nedostatku pogodnih reči, samo mi kaže „Daće Bog da i sama to doživiš, pa ćeš znati o čemu sam ti pričala“. A ja na to kažem samo „Daće Bog“.

I to je za mene ono što je bitno – da li ćemo dočekati sve te lepe stvari u budućnosti koje nas čekaju (za mene je to svakako porodica na prvom mestu tj. potomci). A da li ću i koliko bora ili sedih tada imati, zaista me ne brine.

Meni je mnogo veća briga da ću jednoga dana dobiti Alchajmera, pa da će sve ovo pročitano i naučeno otići bestraga, nego to što će mi kosa pre ili kasnije pobeleti (od muke ili ne, manje je važno).

S-Mama