Prošlo je već mesec dana od kada je Sofia promenila grupu u jaslicama. Za sada promena iz popodnevne u prepodnevnu produženu grupu za sve nas pojedinačno, ali i zajedno više je imalo pozitivnih, nego negativnih posledica, koje su se vrlo brzo odrazile na naš svakodnevni život.
Ono što nas kao roditelje najviše raduje je činjenica da je Sofia konačno prvi put od svog rođenja uspostavila ritam! Svakog dana u isto vreme ustaje (između pola 8 i 8), popodne spava u isto vreme (oko 12) i uveče leže u isto vreme (između pola 9 i 9).
Svaka čast i deci i roditeljima koji uspostave ritam i gotovo isti tok dana deci od samog rođenja, kod nas to nije bio slučaj. Ne smatram da smo zbog toga posebno loši roditelji. Prosto smo se više vodili praćenjem Sofie i njenih potreba, nego nametanja njoj onoga što nama odgovara. I to nam nije smetalo, jedino što je postalo „problem“ u odsustvu ustaljenog ritama (čitaj ritma po udžbenicima) je popodnevna grupa u vrtiću, koja je to još više onemogućavala.
Sada je zapravo reč o novoj grupi i posledicama koje promena ima na naš porodični i profesionalni (studentski) život.
Iskreno, ja sam se malo bojala kako će ona prihvatiti promenu, s obzirom na to da je veoma oprezno dete i da ne pristaje na sve što joj se nudi, pogotovu ne na prvu loptu. Ona neće plakati, bacati se po podu i vrištati, ali smo svakako znali da će joj trebati vremena da se oslobodi i sa novim vaspitačicama, i sa drugom decom.
Vaspitačice znaju naravno svoj posao, te su rekle da će „novo“ privikavanje trajati maksimalno mesec dana, jer je Sofia već upoznata i sa vrtićem i sa načinom njegovog funkcionisanja. Ono na šta će malo više obratiti pažnju ovog puta biće zapravo privikavanje na spavanje.
Prvih nekoliko dana Sofia je ostajala oko sat vremena tamo, zatim bih ja došla po nju. Međutim ona je uvek htela da se igra i sa igračkama i sa decom duže od toga, te je „preuzimanje“ iz vrtića bilo propraćeno njenim jasnim i glasnim negodovanjem.
Druga deca plaču kada ih roditelji vode u vrtić, naše plače kada dođemo po nju. Što bi rekli u mom rodnom kraju ‘te ti pakos’.
Kada su vaspitačice uvidele da zapravo Sofia voli da dolazi u vrtić i da joj tamo baš prija, svakoga dana su povećavale broj sati koje bi ona tamo provodila. Doduše, bile su jako oprezne s tim, da ne bi došlo do negativnih posledica. Kojih, Bogu hvala, nije bilo.
Sa privikavanjem na spavanje su otpočele posle tri nedelje, i ono je na iznenađenje svih trajalo nedelju ipo dana. Možda je i to moglo i kraće da traje, ali su htele da budu sigurne da je Sofia ceo proces lepo prihvatila.
Za spavanje u vrtiću joj nije bilo potrebno ništa posebno, nismo nosili ni pidžamice ni posteljinicu. Praksa je takva da deca posle ručka idu na spavanje. Svako dete ima svoj krevetić u kome se nalazi njegova omiljena igračka. Dečica spavaju u svojim bodiima i čarapicama. Vaspitačice uspavljuju jedno po jedno dete i kako se koje probudi one ih preuzimaju i sa njima nastavljaju dnevne aktivnosti dok ih roditelji ne pokupe.
Sofia lako ustaje ujutru, raduje se vrtiću svakog dana, ni jednom nas nisu zvali da je pokupimo ranije i nama je to dovoljan znak da je naše dete srećno, a to je najvažnije.
A kako je promena grupe u vrtiću uticala na naše studentske obaveze?
I Marko i ja imamo mnogo više vremena da se bez griže savesti posvetimo svojim obavezama.
Što se mene tiče, za sada, ja sam prezadovoljna. Konačno imam dovoljno vremena u toku dana da se posvetim pisanju svog master rada!
Sofia sada ostaje duže u vrtiću, a i Marko je preuzeo na sebe da je tamo vodi i odvodi, te ja imam minimum 6 sati svakoga dana i to u prepodnevnim časovima, kada mi je koncetracija najjača (a sve majke će me razumeti zašto je to tako).
Naravno da mi ponekad i to bude malo, ali onda se setim da do pre samo mesec dana nisam uspevala ni pola onoga što sada postižem i onda mi bude lakše.
Nema više glasića u glavi koji kaže „idi radi, ne gubi vreme“, a ni onog „budi malo više sa Sofiom“, jer za sada uspevam i da radim i da provedem kvalitetno vreme sa svojom porodicom. Prepodne radim, popodne je rezervisano samo za njih. I upravo takva raspodela dana je ono što smo i želeli – da imamo vremena za sve.
Poenta je da dete ne treba i ne sme da bude izgovor zašto nešto jeste ili niste uradili. Važno je da zajedničkim snagama dođete do rešenja šta je najbolje za vašu porodicu pre svega, a onda i za svakog njenog pojedinca. Jedino tako će svi članovi biti srećni i zadovoljni.
S-Mama
Ostavite komentar