Dok sam odrastala često sam listala maminu crnu svesku u koju je zapisivala recepte. S obzirom na to da me tada kuvanje ni malo nije interesovalo nastojala sam da prazne strane te sveske popunim svojim „umetničkim delima“ i mama bi mi neretko to i dopuštala. Tako sam ja „učestvovala“ u kuvanju. Naravno da nisam postala likovni umetnik (to je bar jasno), ali jesam od mame, osim talenta za kuvanje (koji sam tek po rođenju Sofie i otkrila) nasledila i njen sistem pisanja recepata.
Naime, u toj maminoj crnoj svesci pored imena svakog jela (ukoliko bi jelo i imalo zvaničan naziv) u zagradu je obavezno pisalo od koga je taj recept dobila. Vrlo često, ukoliko zvanično ime jela nije postojalo ili bi postojale razne varijacije na temu istog jela, koje bi naravno dolazile iz različitih izvora, jela bi dobijala ime isključivo po onome ko je recept prosledio mami. Te tako pamtim „Teta Nenine pitice“, „Bakine korpice“, itd.
Osim očiglednog nostalgijskog faktora, ovaj opširni uvod je zapravo i obrazloženje, zašto se ovaj recept zove „Mamina pita“. Ne znam tačno odakle mojoj mami ovaj recept, ali ja sam ga dobila od nje, te po njenom ličnom sistemu i ja mu dajem naziv kakav sada i zvanično nosi.
Sastojci
- pakovanje kora za pitu
- 2 jaja
- šolja jogurta
- šolja brašna
- pola šolje biljnog ulja
- malo soli
- sir po ukusu
Priprema
- Odvojiti kore jednu od druge
- Umutiti jaja i njima dodate jogurt, brašno, so i ulje – navedene sastojke umutiti u kompaktnu smesu
- Dobijenu smesu mazati na koru i tako ređati 4 kore jednu na drugu
- Na poslednju koru staviti sir (ili fil po želji)
- Urolati i staviti na pleh (koji smo prethodno podmazali uljem ili na koji smo stavili papir za pečenje)
- Postupak ponoviti sve dok ne ponestane kora i fila
- Peći 20tak minuta na 180 stepeni u rerni tj. dok pita lepo ne porumeni
Dodatni savet: da bi pita bila meka kao duša nakon pečenja izvaditi pečenu pitu iz rerne poprskati je vodom i prekriti krpom da odstoji par minuta.
Seći na željene parčiće i uživati u predivnom ukusu.
PRIJATNO!
Ostavite komentar