Jedna od najfascinantnijih izjava koju sam čuo kao razlog zbog čega ljudi na Balkanu ne žele da nose maske u doba svetske pandemije je to što im je glupo?!

Ljudska glupost zaista nema granice i to je fenomen koji vas u isto vreme nasmeje, začudi, natera na duboko razmišljanje, probudi u vama gnev i paletu drugih emocija za koje niste ni znali da postoje.

Pre svega mi se kao pitanje nameće, da li možda palo na pamet nekome da mu je glupo da zarazi nekoga?

Da li je nekome palo na pamet da mu je glupo da neko umre zbog njega?

wp-1597045193845.jpg

Ja sam imao tu nesreću da sam pre nekoliko godina zarazio influencom i to zaista nesvesno i nenamerno osobu,koja je prethodno imala veliku borbu protiv raka. Nedeljama me je grizla savest što sam život te moje prijateljice doveo u opasnost.

Za ljude koje se bore sa teškim bolestima, a složićemo se da mi zbog zakona „zaštitničkog“ ćutanja koji vlada na Balkanu često pojma nemamo ni da li su nam roditelji bolesni ili ne, svaki virus je opasnost po život!

Neverovatno je da neko želi da dovede nečiji život u opasnost, time što ne želi da ga zaštiti nošenjem maske na svojim ustima i nosu!

Svako ima pravo da odlučuje o svom životu i da li želi namerno da se razboli, pati ili umre. Nikome ne bih bio spreman da osporim to pravo. Ukoliko neko želi da se samouništi, pa u redu. Mogu da mislim o tome privatno šta god želim,ali ko sam ja da sudim bilo kome. Ali sada se radi pre svega o zaštiti drugih ljudi od samoga sebe! I to je ono što je poenta ove Korone. Ona nas uči da od nas zavise životi naših najmilijih i životi možda ne tako nama milih ljudi…

Staviti masku na usta ili ne, ima cenu i to preveliku: nečiji život je cena!

I da se vratimo na ono: glupo mi je! Uskoro će se navršiti puna decenija kako ne živim u Srbiji. I još uvek vučem traume iz mladosti u vezi toga kako ću se obući, kako ću se ošišati, da li ću uraditi ovo ili ono… Ono čuveno: šta će neko reći i dalje stoju tu negde u pozadini i veoma slabim glasom me opominje s vremena na vreme i samo na trenutke narušava moju opuštenost i slobodu.

Ovde, na zapadu to jednostavno nije normalno. Svako se oblači, frizira, ponaša slobodno i kako želi. Niko se nikome ne podsmeva!

A to podsmevanje i ismevanje me je oduvek dovodilo do ludila. To je najružnija osobina, malih, malograđanskih i glupih ljudi, koji nemaju nikakve kvalitete, pa moraju da traže način na koji bi dokazali da ih imaju. A ima li boljeg načina od ismevanja tuđih „mana“ i od ismevanja nekoga zato što nosi masku, jer Bože moj, to je tako glupo i samo jadnici i kukavice ih nose?!

E pa ne gospodo!

Maske nose ljudi koji su odgovorni i koji ne misle samo na sebe i svoj izgled.

Ljudi, budimo ozbiljni, odgovorni i prestanimo s trivijalnostima, jer nije vreme za šalu, nego za pažnju, empatiju i odgovornost pre svega!

S-Tata