Eko-Mama protiv plastičnih flaša

Ok, ovo sa Eko-Mamom je postalo ozbiljno, ozbiljnije nego što sam ikada planirala da bude.

Na početku sam planirala da sve stavke koje me zabrinjavanju, a vezane su za našu svakodnevicu, naše navike i kako one utiču na zdravo okruženje u kome živimo, stavim u jedan tekst.

A onda sam počela da pišem o svakoj nadugačko i naširoko i time sve više osvešćivala koliko su problemi koje obrađujem važni i veliki, a i koliko su za mene samu važni. Te je tekst prerastao u dva, tri, četiri pa u celu seriju. Ko zna, možda postane i stalna rubrika na blogu, pošto očigledno materijala ne manjka, a ni mog interesovanja za ove teme.

Ne, ne želim kroz ove tekstove niti da popujem, niti da se pravim važna niti bog zna kako pametna, samo želim da se mi mame pokrenemo makar u osvešćivanju a onda i u borbi da sebi i svojoj deci već danas napravimo zdravije i čistije okruženje, a o budućnosti da i ne govorim.

I da, promena dolazi od svakog od nas, a ne od nekog drugog, to je veoma važno da shvatimo.

Stalna „ekipa“ u torbi jedne Eko-Mame.

Nego vratimo se mi današnjoj temi – plastičnim flašama.

Plastične flaše

S jedne strane ovo je malo „osetljiva“ tema kada se o situaciji na Balkanu radi, iz prostog razloga što tu još reciklaža nije zaživela. Ali to ne znači da mi mame ne možemo da izaberemo da njihovu upotrebu makar smanjimo na minimum i u nastavku vam nudim nekoliko alternativa.

I sa flašama za vodu je situacija ista kao i sa šoljama za kafu za poneti, možete birati po svojim potrebama i afinitetima.

Pošto dosta svog vremena provodim u čitaonici, podrazumeva se da pijem i mnogo vode. Da ne bih svakog dana kupovala vodu, kupila sam staklenu flašu sa dobrim zatvaračem u DMu i nju koristim. Možda umišljam, ali voda čak i sa česme je mnogo svežija kada se pije iz staklene flaše nego iz plastične.

Ako ipak rešite da se rehidrirate na dnevnom nivou iz plastične flaše, jer su realno lakše za nošenje u torbi, možete koristiti one koju možete dugo koristiti. Kada kupujemo flašice za decu uvek pazimo da one budu BPA free (iliti bez opasnih sastojaka plastike). A takve postoje i za nas odrasle. Ulaganje u takve flaše je na prvi pogled skupo, ali veća je ušteda ako kupite jednu kvalitetnu flašu koju dugo možete koristiti, nego ako svakodnevno kupujete jednokratne plastiče flaše.

A priznajte da i vi mrzite kada se obična plastična flaša usmrdi posle nekoliko korišćenja. Bljak.

A o prednostima za okolinu da i ne govorim naširoko. Situacija je ista kao i sa kesama, te stvari su otrovnije za nas i našu okolinu iz prostog razloga što su nerazgradive a i toksične kada se nađu u prirod.

Nemci recikliraju

Ovde u Nemačkoj se plastične flaše recikliraju i tome se pridaje veliki značaj. U svakom super marketu ili benzinskoj pumpi postoji aparat za recikliranje flaša. Donesete prikupljene flaše, ubacite ih u aparat i dobijete kupon koji iskoristite na kasi da umanjite celokupni račun.

Za svaku kupljenu plastičnu flašu kada je vraćate u radnju dobijete oko 25 centi, a za staklene 8 centi. Svuda po gradu postoje i kontejneri za staklenu ambalažu, i to bo bojama stakla (da, dobro ste pročitali, čak ga i po boji odvajaju).

Razlog tome je takođe podizanje svesti, staklene flaše se i lakše recikliraju i manje su štetne za nas i okolinu, pa se samim tim i podstiče kupovina staklene ambalaže kad god je to moguće.

S duge strane oni koji ne žele da sami recikliraju, ostavljaju ambalažu pored kante za đubre, kako bi ljudi koji imaju male prihode ili ih nemaju uopšte, mogli samo da ih pokupe i odnesu na reciklažu, a da ne moraju da kopaju po đubretu. Samim tim dobro onom koga mrzi da reciklira, jer zna da je pomogao nekom da „zaradi“ upravo na tome. Jer ovde nema klasičnog prosjačenja.

Ja sam svesna da Balkan nije Nemačka. Ali poenta je da i ne mora biti.