Da li iko više sluša muzičke albume? Branko Rosić kaže – da!
Jasno je da živimo u digitalnom svetu, gde se na samo klik od nas nalazi pristup gotovo svim muzičkim ostvarenjima sveta. Za sve nas rođene u prošlom veku, prilično je neverovatno da u realnom vremenu od izlaska nekog singla ili albuma imaš mogućnost da ga preslušaš. Sa druge strane samo posedovanje CDa, vinila ili kasete ima neku drugačiju vrednost. Bez obzira na koji način slušali muziku, jedna stvar ostaje konstanta, a to su muzički albumi.
Iako mnogi smatraju da se digitalizacijom vrednost albuma povlači iza vrednosti singlova, ja nisam tog mišljenja. A s obzirom na to da sama nisam pozvana da sudim o muzici, jer sam samo laik koji u njoj uživa, zamolila sam mog prijatelja, koji je ne samo vrsni poznavalac muzike, već je i sam bio njen tvorac da sa nama podeli svoje stručno mišljenje o ovoj temi.
Ime Branka Rosića se ne pojavljuje prvi put na ovom blogu, ali je ovo prvi put da imam čast da sa vama podelim njegove direktne reči. Ovoga puta njegove knjige neće biti tema, već upravo njegovo poznavanje muzike i stručno mišljenje o temi muzičkih albuma.
Kada si poslednji put preslušao neki album od prve do poslednje pesme, bez preskakanja i potpuno posvećen samo tome – slušanju muzike? Koji je to album bio?
Bio je to „Popis“ benda Kanda, Kodža i Nebojša. Bilo je to pre oko dva meseca nakon što sam se vratio sa zajedničkog gostovanja u Banja Luci. Bilo je to isečak turneje u doba pandemije covida 19. Vratila mi se mladost. U kasno veče ušao sam u njihov kombi, natovarili smo opremu, pa onda dugo putovanje u noć ka Banja Luci. Nigde nikoga, na graničnom prelazu se čude jer u noći putuju muzičari i jedan pisac a ko još svira i promoviše knjige u godini izolacije. Ta dva dana i dve noći vratio sam se u moju muzičarsku mladost. I u slavu toga sam odmah preslušao ceo njihov album „Popis“ i još jednom proputovao tim kilometrima nostalgije prema mladosti.
Šta za tebe lično znače muzički albumi? A šta za Branka, vrsnog muzičkog poznavaoca, eksperta?
Za mene albumi znače ulazak u svet mašte. Ali istovremeno, ulazak u novi svet preko koga sam stizao i dalje.
Album je bio bukvar preko koga sam otkrivao neki nove stvari. Jer to nije bilo samo slušanje muzike. Album je omot, tekstovi pesama, proučavanje reči, poruka što je bitno za nekoga ko je aplicirao da će mu mašta biti realnost profesije. Sećam se da kada se format albuma smanjio, pojavom kaseta i CD-a , da su mi falili ti ogromni omoti ploča.
Kažu, deca više ne znaju šta je prava muzika. Kažu, danas su albumi precenjeni i prevaziđeni, nebitni. Nisam saglasna sa tim. Ne znam da li mogu da govorim u ime moje generacije kada kažem, da su meni albumi oduvek, pa i danas, pogotovu autora koje volim i pratim, mnogo važniji od samih hitova koje svi znaju. Kako ti gledaš na nove fenomene, kada je slušanje muzike u pitanju? I šta misliš, da li davanje prednosti singlovima u odnosu na albume može da bude povezano za određenu vrstu muzike, pre nego vezano za sve žanrove?
I ja se ne slažem sa kvalifikacijom da su albumi danas prevaziđeni i nebitni. Baš sam pre neki dan razgovarao sa frontmenom jednog britanskog benda koji je upravo izdao novi album. I baš je taj format albuma za njih bitan. Jer to nije samo obična kolekcija snimljenih pesama već to prati njihov koncept, situaciju u njihovoj zemlji u doba pandemje korone, osvrt na političke prilike. Da bi sve to izrazili njima je bio potreban album i to ne samo zbog minutaže i jer su se nakupile pesme već što sve pesme imaju nit i tako spojen imaju koncept. Zato su svim muzičarima kojima je stalo do koncepta a ne nekog običnog herbarijuma pesama/ hitova- forma albuma bitna. Setimo se i prošlosti i albuma bendova Džetro Tal, Pink Flojd… Kroz svaki novi album pitali smo se gde se bend pozicionirao? Na kojim temama? Kuda se kreće? Na kojoj je zvučnoj slici?
Današnjim zvezdama sa hitovima za šoping molove naravno da je bitniji singl, pa još jedan singl spot. Ne želim ni da to ponižavam već samo da skrenem pažnju da onima koji imaju tekstualno muzički koncept je album važna forma.
Šta je ono što je tebi važno, da bi neki album bio okarakterisan kao „odličan“, a šta ga pak čini „lošim“?
Bar četiri noseće pesme. Ranije je album uvek počinjao udarnom pesmom ako je bend baštinio trominutnu formu. Poznato i kao A1. pesma kojom se sugerisalo muzičkim urednicima radija da to stave na top liste. Priznajem, da sad nešto nisam upućen da li se i dalje striktno drži do toga.
Koji tvoj omiljeni prenosilac zvuka i zašto?
Sad je to prenosilac i zvuka i slike – youtube. Okej, kad baš hoću da slušam i glasno da slušam onda je to stub i zvučnici. Ali na youtube-u upravo gledam sve one koncerte bendova koje sam zamišljao slušajući kao klinac njihove albume. Bile su to godine mašte a sada želim da vidim kakva je zaista bila stvarnost.
Da li za tebe postoji razlika u tome na koji način slušate muziku, bilo to digitalno ili analogno? Da li to određuje sentiment ili pak vidiš prednosti u trenutnoj dostupnosti?
Postoji i ono dostupnost koja nam sada svima nedostaje, a to je dostupnost slobodnog vremena. Sve manje mi imao te termine slobodnog vremena u kojima samo i isključivo slušamo muziku. Nego je puštamo dok čitamo knjige ili spremamo stan ili ručamo mada je to meni nepodnošljivo. Ja ipak izboksujem makar dva sata nedeljno posvećenih isključivo muzici koja je glavna, a ne neka pratnja usisivača ili rada za posao.
Zašto su muzički albumi uopšte važni?
Da bi se shvatila epoha u kojoj su nastajali. Teoretičarima pop kulture ili uopšte kulture, pa i društvenih i političkih dešavanja i kretanja albumi nisu samo muzika nego dokument vremena. Naravno da će pank albumi biti ne samo muzika već i slika Britanije Margaret Tačer, socijalnih potresa, društvenih kretanja…Jer , kao što sam rekao, albumi nisu samo muzika i zato su toliko bitni.
Kako po tvom mišljenju izgleda budućnost muzičkih albuma?
Sudeći po onim po albumima objavljenim prošle godine budućnost albuma je velika. Pa svi su registrovali da je veliki Dilan imao veliki album prošle godine. Čak je i mejnstrim zatresla činjenica da je Tejlor Svift objavila dva albuma i to ne tralalajke nego je u koroni postala autor drugačije muzike.
S-Mama i Branko Rosić
Ostavite komentar