Pohod na vetrenjače: 5 predrasuda o životu u Amsterdamu

Uvek sam se pitala koje su to predrasude sa kojima se bore ljudi koji žive na popularnim turističkim, da ne kažem kontroverznim, destinacijama. S obzirom na to da grad u kome živim ni po čemu nije kontroverzan ni za nas koji u njemu živimo, a kamo li za turiste, pitala sam Oliveru sa bloga Pohod na vetrenjače, da sa mnom i vama podeli koje su to najčešće predrasude vezane za život u Amsterdamu sa kojima se sreće.

Nikada nisam bila u Amsterdamu, ali uz pomoć Olivere, njenog bloga i redovnih instagram postova, imam osećaj kao da taj grad vrlo dobro poznajem. Olivera uspeva da duh ovog grada prenese vrlo autentično, a kako i ne bi kada voli grad u kome živi. Te je ona bila najbolji sagovornik za ovu temu.

Olivera: Veliki broj ljudi na svako spominjanje Amsterdama, obično iznedri arsenal predrasuda i predubeđenja, koje su ili sami čuli od nekog ili zaključili da je tako nakon kraće posete. Većina njih su zasnovana na tome što je Amsterdam jedna od velikih evropskih “party” destinacija i često mesto koje mladi biraju za kraće ekskurzije, žurke, provod i proslave momačkih/devojačkih večeri.

Važno mi je da napomenem da se sve navedeno odnosi na Amsterdam. Jer mi u njemu živimo već skoro punih 5 godina. A život u Amsterdamu i ostatku Holandije ume bitno da se razlikuje. Iz tog razloga, Amsterdamci često ponosno ističu da su oni Amsterdammer-i i da je to poseban identitet.

Ova najmanja metropola na svetu ima svoj posebni duh i jedinstvenu atmosferu. I paradoksalno naše poreklo i autsajderstvo nas baš i čini pravim Amsterdamcima.

Krenimo od onih najčešćih i prvih predrasuda koje svaki novi poznanik iznese ili u boljem slučaju postavi kao pitanje pri upoznavanju i spoznaji da porodično živimo u Amsterdamu:

1. Svi Holanđani i Amsterdamci puše marihuanu

Mnogima je Amsterdam sinonim za marihuanu. I ta asocijacija je potpuno validna. On je definitivno toliko toga, između ostalog i evropska prestonica marihuane. Turistima često deluje kao ideal prihvatanja i tolerancije konzumiranja “lakih” droga.  Ali uprkos onome što ste možda čuli, stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju.

Pre svega bih odgovorila na jedno od gorućih pitanja: Da li je marihuana legalna u Amsterdamu?

Širom sveta je opšte poznato da u Amsterdamu možete ući u kofi šop i kupiti “lake” droge (travu, magične tartufe, salviju i pejot kaktus). Štaviše – dobićete meni sa drogom dana, a možda će postojati i specijal na meniju. Na primer, za četiri džointa platićete istu cenu kao i za dvadeset cigareta!

Zašto je to tako: Holandska politika o drogama vođena je idejom da svako ljudsko biće može samo odlučivati ​​o pitanjima svog zdravlja. Holanđani ovo pravilo smatraju fundamentalnim, prihvatajući i kontraverznu mogućnost kontrolisanog samoubistva (eutanazije), za terminalno bolesne pacijente.

Druga ideja koja vodi holandske zakone u njihovoj politici prema drogama je uverenje da skrivanje društvenih negativnih pojava ne čini da one nestanu – naprotiv, pogoršava ih, jer kada se prikriju, postaje daleko teže uticati na njih i kontrolisati ih.

Holanđani uglavnom na upotrebu droga gledaju kao na zdravstvenu stvar, slično kao i na konzumiranje duvana i alkohola, kao i problema gojaznosti. Ukazuje se na činjenicu da je zabrana alkohola u SAD u godinama 1919-1933. donela više negativnih efekata povećanog kriminala, nego pozitivnih društvenih promena i morala je da bude povučena.

Primenjujući ove ideje na svoje zakone o drogama, Holanđani nastoje što je više moguće da dekriminalizuju upotrebu droga, čineći to privatnom stvari svakog pojedinca, a ne pitanjem organa reda.

Holanđani su drogu podelili u dve grupe, u zavisnosti od uticaja na ljudsko zdravlje – “lake” droge i “teške” droge. Teške droge kao što su kokain, LSD, morfijum, heroin su zabranjene u Holandiji kao i u bilo kojoj drugoj zemlji.

Lake droge kao što su kanabis u svim oblicima (trava, hašiš, hašiš ulje) i halucinogene pečurke su legalne pod uslovom tzv. „lične upotrebe“. Kao rezultat toga, pušenje kanabisa, čak i u javnosti, nije krivično gonjeno, kao ni njegova prodaja, iako je tehnički nezakonito po još uvek važećem Zakonu o opijumu (koji datira iz 1919. godine, kanabis je dodat kao droga 1950. godine).

Široko se toleriše pod uslovom da se to dešava u ograničenom i kontrolisanom prostoru (u kofi šopu, male porcije, 5 grama je maksimalna transakcija, nema mnogo porcija na lageru, prodaja samo odraslima, nema maloletnika u lokalu, nema reklama za drogu, lokalna opština nije dala nalog da se zatvori lokal).

U Holandiji postoje strogi zakoni koji ograničavaju količine dozvoljenih lakih droga, uslove njihove prodaje i upotrebe. Vožnja pod dejstvom lakih droga je jednaka vožnji pod dejstvom alkohola. Uzgajanje, prerada i trgovina marihuanom u velikim razmerama i dalje je zabranjena kao u bilo kojoj drugoj zemlji, ali su kazne koje izriču sudovi mnogo niže nego u inostranstvu.

Međutim, Holanđani nisu rešili pitanje kontrolisanog snabdevanja lakim drogama. Dok je masovni rast i trgovina marihuanom zabranjena i krivično gonjena, ostaje pitanje kako kofi šopovi širom zemlje mogu nabaviti svoje zalihe u okviru ovog zakona.

Česta zabluda posetilaca Amsterdama je da je marihuana legalna. Ona je ilegalna, ali postoji takozvani  „gedoogbeleid“ koji je Politika tolerancije. Droga je zabranjena krivičnim zakonom, ali su se vlada i parlament složili da tolerišu njenu upotrebu. To znači da su sklopili dogovore o tome šta će tolerisati. U Amsterdamu možete i uzgajati svoju biljku marihuane, dozvoljeno je najviše 5 biljaka po domaćinstvu!

Holanđani svoju tolerantnu politiku prema ograničenoj upotrebi lakih droga ne vide kao neko čudesno rešenje. Pokušavaju da spreče zloupotrebu droga kroz vaspitne mere, pažljivo prateći mesto zloupotrebe droga. I uglavnom su konzervativniji i retko posećuju kofi šopove. Naravno tu je i psihološki trenutak, koji pre svega tinejdžerima, ali i odraslima ne daje toliko zadovoljstvo u probanju nečeg (ne)zabranjenog, pa samim tim i popularnost marihuane opada.

Kozmetički i lekoviti proizvodi od CBD-a, mogu se svuda kupiti. Postoje specijalizovane apoteke koje ih prodaju, ali se mogu i naručiti online. CBD se ekstrakuje iz marihuane. I cenjen je zbog svojih lekovitih svojstava. Koristila sam nedavno kremu od ovog sastojka i veoma sam zadovoljna njom.

2. Svi Amsterdamci posećuju Četvrt Crvenih fenjera

Zabluda koja prati prvu u stopu, jeste da većina Amsterdamaca i Holanđana redovno posećuje

Četvrt Crvenih fenjera.

Krenimo od početka.

Prostitucija u Holandiji je legalna i regulisana zakonom. Vođenje javne kuće, takođe, legalno je od 2000. godine. De Wallen, najveća i najpoznatija četvrt crvenih fenjera nalazi se u Amsterdamu i jedna je od top destinacija za međunarodni seksualni turizam. Često je i jedan od sinonima za Amsterdam.

Ukidanjem zabrane javnih kuća, holandska vlada je nastojala da seksualnim radnicima da više autonomije u pogledu njihove profesije, smanji kriminalne aktivnosti i poboljša uslove njihovog rada.

Na ulicama Holandije radi oko 20.000 prostitutki (Janssen; Hovener, 2010). Od toga, 40% je aktivno u Amsterdamu, a 5% radi u prozorima-izlozima 370 ili u seksualnim klubovima u i oko Kvarta crvenih fenjera.

Procenjuje se da su oko 90% seksualnih radnika u Holandiji žene, 5% muškarci i 5% transrodne osobe.

Od 2000. godine prostitutke su identifikovane kao samostalne radnice-preduzetnice, koje moraju da se registruju u Privrednoj komori i plaćaju porez na dohodak da bi legalno obavljale svoj posao. Uvođenjem ove mere, vlast je nastojala da svoj zvanični stav uskladi sa realnošću u kojoj je prostitucija već tolerisana. Ova legalizacija je imala za cilj eliminisanje nelegalne eksploatacije, onemogućavanje kriminala i poboljšanje uslova rada prostitutki. Samim tim, podrazumeva se da imaju regulisano zdravstveno osiguranje i sebi uplaćuju novac za penziju.

Godine 2008, gradska statistika je pokazala 142 licencirane javne kuće u Amsterdamu, sa oko 500 izloga, a zvaničnici su procenili da seksualne transakcije u Amsterdamu iznose oko 100 miliona američkih dolara godišnje.

Istorijat prostitucije u Holandiji je veoma interesantan i raznolik. Od prećutne tolerancije tokom srednjeg veka, do zabrane tokom vladavine katoličkih Španaca do delimične legalizacije u 16. veku, po prihvatanju protestantizma (kalvinizma). I u savremeno doba se svašta dešavalo. Postoje konstantne polemike koliko je ovaj način legalizacije pomogao ili odmogao prostitutkama i njihovoj zaradi i profesiji kao i predlozi izmena zakona o prostituciji kojim bi se njihov položaj konstantno poboljšavao. 

Bordeli i izlozi nisu radili skoro u potpunosti tokom pandemije prošle godine. Holandski premijer i ministar zdravlja su često na konferencijama za novinare, u 7 sati uveče na nacionalnoj televiziji spominjali sve kategorije prostitucije (seks klubove, striptiz klubove i sl.). Čak su preporučivali stanovništvu, posebno onom delu koji su samci/samice da nađu “sex buddies” (prijatelje za seks) kako bi zadovoljavali svoje prirodne potrebe i održavali u balansu svoje mentalno stanje.

Četvrt crvenih fenjera jedna je od najstarijih i najlepših amsterdamskih četvrti. Moja preporuka je da je obavezno posetite i doživite. Topla preporuka i za muzej prostitucije “Red Light Secrets”. Otkriće vam pregršt zanimljivih informacija o najstarijem zanatu na svetu. U ovom delu grada se nalazi i Muzej erotike.

Važna napomena: zabranjeno je fotografisati devojke u izlozima.

Ja često svoje goste koji su znatiželjni i zaista žele da dožive pravi Amsterdam, vodim na jedno mesto u Četvrti Crvenih fenjera. Tamo se na razdaljini manjoj od 10 metara nalazi najstarija amsterdamska crkva, jedan od većih izloga sa desetak prostitutki i vrtić.

Ukoliko vam razmišljanje o ovakvom spoju naizgled nespojivog izaziva nelagodu i anksioznost, onda Amsterdam verovatno nije mesto gde biste trebali da podižete svoju decu.

3. Holanđani su hladni

Jedna predrasuda koja potiče od sklonosti ljudi sa Balkana da sebe smatraju srčanim i temperamentnim, a sve zemlje koje se nalaze severnije u Evropi i metaforično hladnijim. Ova predrasuda i jeste i nije tačna, sve zavisno od toga šta vi smatrate hladnim ponašanjem.

Smatra se da Holanđani nisu previše spontani i za druženje im je potrebno planiranje i ubacivanje dogovora u agendu-kalendar.

Naša iskustva: Suprug je često posle posla, petkom išao sa kolegama Holanđanima na piće, ali bi dogovor uvek bio, da u kafiću provedu sat ili dva, nakon toga idu kući svojim porodicama. Naši ljudi smatraju da ovakvi dogovori ubijaju spontanost, dok nama lično veoma odgovaraju, jer se pravi lep balans između porodičnog, prijateljskog i poslovnog.

Takođe, mnogo puta smo se sa roditeljima ćerkinih drugara iz škole dogovarali za igranje ili odlazak u park čak i dan za dan. Ovoj fleksibilnosti u dogovorima je umnogome doprinela i korona, i konstantne promene u organizaciji škole tokom dve godine.

Bukvalno smo stekli svoje malo selo u centru Amsterdama, pa bi često neko od roditelja pokupio nekoliko dece i odveo u park, ili na neku od poslenastavnih aktivnosti. Bili smo upućeni jedni na druge, jer opcija za putovanje van zemlje nije bilo.

Mislim da nas je korona zbližila i povezala brže nego što bi se to dogodilo kroz 5 regularnih godina.

U Holandiji smo prvi put doživeli i instituciju komšija. Kada smo se doselili u stan u kome danas živimo-zgradu sa tri stambene jedinice, komšije su nas radosno dočekale, upoznali su se sa nama i jedan par starijih komšija nas je pozvao na božićni branč. Tu smo se upoznali i sa drugim komšijom, poslužili se i dobili mnoštvo korisnih saveta od kontakta za perače prozora do preporuka za interesantna mesta u komšiluku. Od tada smo u veoma srdačnim i prisnim odnosima, znamo uvek da li idu na odmor, razgovaramo, posećujemo se. Jedni drugima šaljemo čestitke za praznike i rođendane.

Ovako iskustvo nismo nikada doživeli u Srbiji i podsća nas na ona nostalgična sećanja naših baka i deka i izreka da ti je komšija neko najbliži, ne samo u bukvalnom značenju.

Da ne pominjem svakodnevne ljubaznosti, osmehe nepoznatih ljudi na ulici, javljanje i pitanje za zdravlje sa poznanicima iz kraja. Nikada neću da zaboravim najjači utisak moje bake kada nas je posetila, a to je da su ljudi nasmejani, vedri i da joj mašu, kada sedi na terasi.

4. Amsterdam nije grad za decu

Roditelje širom sveta uvek zanima kako je to gajiti decu ovde i uvek se iznova iznenađuju mojim objavama i tekstovima na ovu temu. Jer jednostavno, o Amsterdamu za decu se mnogo manje priča. Moja ćerka se iskreno zaprepastila kada sam joj rekla o čemu pišem i šta ljudi misle o tome da li je Amsterdam grad za decu. Odmah je opovrgla ovu predrasudu u nekoliko rečenica. Citiram: “Ovde ima mnogo dobrih škola, parkova, igrališta, Zoo vrt i deca mogu da idu svuda.” Kratko i jasno.

Iako na prvi pogled retko ko bi to pomislio, ali Amsterdam je idealan grad za porodice sa decom. Deca su bukvalno svuda dobrodošla i podrazumeva se da uživaju sa vama. Čak i kada ručate u restoranu s Mišelinovom zvezdicom.

Mene je još prvih dana ovde potpuno fascinirala činjenica koliko dečijih igrališta postoji i to bukvalno na svakom ćošku. Svaki kvart ima po bar desetak svojih, različitih formi i veličina. Druga stvar koja me je apsolutno pridobila bio je njihov izgled. Ona su potpuno drugačija od klasičnog srpskih igrališta. Sva su sagrađena od prirodnih materijala i podrazumevaju visok stepen dečije samostalnosti i spretnosti. Moja prijateljica ih je jednom u šali nazvala “spartanske sprave za mučenje”! Ali kada ih budete i sami videli, shvatićete da je neminovna neka vrsta kulturološkog šoka. Ja sam se potpuno zaljubila u njih.

Meni su posebno draga malena, ušuškana, skrivena igrališta u samom centru grada. Posetilac koji nije navikao na amsterdamske prolaze i kapije, lako ih može propustiti i pomisliti da ih i nema baš toliko. Najzabavnije je jedno koje se nalazi ni manje ni više nego na splavu!

U posebnu kategoriju spadaju ona avanturistička za malo stariju decu. Bilo da vaše dete voli da se penje kroz krošnje drveća, na mostovima od užadi, uživa u raftingu preko bara, hvata vodena stvorenja ili gradi drvena skloništa, igrališta u Amsterdamu nude mnoge mogućnosti za avanturu na otvorenom.

Leti većina ovih parkova i igrališta imaju i svoje plitke fontana-bazenčiće za hlađenje i igru u vodi.

Toplo vam preporučujem aplikaciju Playground Buddy, koju možete besplatno skinuti na svoj telefon. Ona je dostupna u više evropskih država, ne samo u Holandiji. Pokazuje vam na mapi najbliža igrališta vašoj lokaciji i sve što ona mogu da ponude. Od dečijih sprava do kafea.

Najveće igralište Holandije i Evrope Linnaeushof nalazi se nadomak Amsterdama.

Osim igrališta, deca do 18 godina imaju pravo na besplatno članstvo u Amsterdamskoj gradskoj biblioteci. Mogu izabrati 6 knjiga koje žele da ponesu kući i mnoštvo online materijala i prisustvo na promocijama i književnim večerima. Sama biblioteka je jedna prava dečija atrakcija. I jedno od naših omiljenih mesta u gradu.

Skoro svi veliki holandski gradovi imaju dečje farme ili “kinderboerderij”, kako se zovu na holandskom. To su jedinstvena mesta gde posetioci mogu doći u bliski kontakt sa domaćim životinjama. Mogu otkriti kakav je osećaj maziti životinje i iskusiti zvuke i mirise farme. Savršen izbor ako tražite stvari koje možete raditi u Amsterdamu sa decom na nekoliko sati.

U svakom okrugu ćete naći dečije ili urbane farme. Mi imamo čak 4 na udaljenosti od maksimum 3km. Da podsetim, živimo u centru grada. Pored životinja, svaka farma često ima sanduk sa peskom i igralište. Ponekad tamo možete kupiti i sveže proizvode, koji se na njoj uzgajaju: jaja, sir, mleko, meso, začinsko bilje, zemlju, voće i povrće.

Uz farmice, na gradskoj periferiji postoje gradske bašte i voćnjaci, gde možete sami brati voće i povrće, cveće ili sakupljati jaja.

I naravno tu su muzeji za decu. Naši favoriti su Nemo-interaktivni muzej nauke i tehnike na 5 spratova, Micropia-prvi muzej mikroorganizama na svetu, Scheepvaartmuseum muzej brodova i moreplovstva i mnogi drugi. Većina klasičnih muzeja ima i dečije ture i mnoštvo atrakcija. Deca mogu kupiti dečiju godišnju muzejsku kartu po simboličnoj ceni, sa kojom mogu ulaziti besplatno u stotine holandskih muzeja.

Biciklanje da ne pominjem 🙂 Ovoj temi bi se mogao posvetiti ceo tekst.

Prema rezultatima poslednjeg UNICEF-ovog istraživanja najsrećnija deca na svetu žive baš u Holandiji. Možda su neki od razloga baš ovi gore navedeni. Za one koji žele da znaju više toplo preporučujem istoimenu knjigu, dostupnu i u srpskom prevodu.

5. Kanali smrde

Kvalitet vode u amsterdamskim kanalima bolji je nego ikad. To je delom zato što kanalizacija više ne završava u njima. I odgovor na čuveno pitanje da li smrde i imaju legla komaraca je izričito negativan!

U prošlosti je voda iz kanala u Amsterdamu bila izuzetno prljava. Ljudi bi čak mogli da se razbole od nje. Plivanje u njima bilo je najstrože zabranjeno. U prošlosti je kanalizacija svih kanalskih kuća i čamaca jednostavno završavala u kanalima, ali su one sada spojene na gradsku kanalizaciju. U 2017. godini, poslednji čamac je priključen na kanalizaciju.

Amsterdam je uložio mnogo novca i energije u poboljšanje kvaliteta vode. Danas se kvalitet vode znatno poboljšao i čistiji je nego ikada ranije. U stvari, kvalitet vode se meri i prati svakog dana.

Ovi napori su se višestruko isplatili. Međutim, i dalje se povremeno dešava da kanalizacija posle obilnih padavina ne može da se nosi sa vodom, zbog čega višak vode iz kanalizacionog sistema otiče u kanale.

U ovim retkim slučajevima koriste se različite pumpne stanice koje pumpaju čistiju vodu iz okolnih jezera kroz amsterdamske kanale. Tako se kanali, takoreći, ponovo ispiraju.

Održavanje čistoće kanala zahteva mnogo truda i mnogo novca. Svakodnevno specijalne kompanije rade na uklanjanju otpada iz kanala čamcima. Postoje i turističke ture gde svako od nas može da čisti kanale. Primera radi, 60.000 kilograma plastike se izvadi iz voda kanala svake godine, kao i oko 7.000 mrtvih životinja, od kojih su većina patke. I čak 15 000 bicikli!

Amsterdamske vode se snabdevaju iz reke Amstel, Ijselmera i kanala Severnog mora. Preko Severnog morskog kanala struja čak donosi i slanu vodu u grad. Ovo osigurava da u određenim delovima reke IJ plivaju i slatkovodne i morske ribe. Kao rezultat tog mešanja, mnoge različite vrste ribe završavaju u vodama amsterdamskih kanala.

Kvalitet vode u kanalima u Amsterdamu se značajno poboljšao tokom godina. To je doprinelo enormnom povećanju broja raznolikih vrsta riba u vodama, kako u gradu tako i oko njega. Najčešće vrste riba su štuka, smuđ, jegulja, šaran i deverika.

Poboljšani kvalitet vode, u kombinaciji sa vezom sa velikim rekama, obezbedio je da se broj riba u Amsterdamu poveća. Na primer, ribe veće od jednog metra se redovno hvataju u kanalima.

Amsterdamski kanali su veoma pogodni za ribolov. Zbog dobrog i velikog ribljeg fonda i zato što u gradu ima mnogo vode. Zbog toga se Amsterdam ponekad naziva svetskom prestonicom uličnog ribolova. Ranije nije bilo pametno jesti ribu ulovljenu u kanalima, ali danas to više nije problem. Sasvim je u redu jesti ukusnog smuđa sa amsterdamskih kanala.

Upravo zbog ovih razloga vidi se porast ljudi koji pecaju u amsterdamskim kanalima i vodama oko njih. Danas grad ima čak i sopstveni ribarski klub sa više od 10.000 članova.

Mnogi mostovi preko kanala pružaju dobra mesta za skrivanje predatorskih riba u kanalima. Ovo čini centar Amsterdama veoma dobrim mestom za pecanje.

Leti se na kanalima kupaju deca i odrasli. A oni su glavna lokacija i za sve vrste vodenih sportova od pedalina do jedrenja i najrazličitijih krstarenja čamcima i brodovima.

Komaraca uopšte nema, i za 5 godina života ovde nikada nas nisu ujeli u gradu.

S-Mama: Ne znam za vas, ali nakon ovog Oliverinog teksta, Amsterdam je ekspresno dospeo na vrh moje liste gradova koje ove godine moramo da posetimo.

Olivera (Pohod na vetrenjače) i S-Mama