Prethodnog meseca su nam u gostima bili moji roditelji iz Srbije, a avgust smo proveli sami – Marko, Sofka i ja. Baš zbog ove ključne razlike sam i rešila da napišem tekst kako je izgledalo završavati neophodne obaveze vezane za studije i čuvati dete u isto vreme, a pri tom bez „spoljne“ pomoći.
Za razliku od mnogih koji su ovo leto proveli brčkajući se u moru, ja sam leto provela među knjigama u čitaonici, a moja mala porodica je umesto leškarenja na pesku uživala u izležavanju na travi i igranju na dečijim igralištima.
Jutro je moje doba dana
Svaki dan mi počinje već i pre 7 sati ujutru. Iskreno da mi je neko pre samo nekoliko godina rekao da ću se po automatizmu buditi toliko rano i da ću još uživati u tome, verujte ne bi se dobro proveo. Međutim, majčinstvo je donelo mnoge promene u mom životu, pa je i rano ustajanje postala navika koju obožavam.
Što ranije ustanem, više stvar mogu da završim dok sam još sveža, tako da već do ručka odradim većinu ili sve obaveze koje sam planirala za taj dan. To automatski znači da je ceo popodne slobodno tj. posvećeno zajedničkim porodičnim aktivnostima.
Sama činjenica da ste u danu uspeli i sebi da posvetite vreme, da završite ono što imate (u mom slučaju da pišem rad) i da se aktivno posvetite svojoj porodici, na kraju dana donosi osećaj neizmernog zadovoljstva i sreće. I tada znate da ste uspeli!
Naravno da nisam istog trenutka kada ustanem iz kreveta čila, ali imam dva rituala koji me vrlo uspešno razbuđuju – tuširanje čim ustanem, a onda sledi kafa. Narednih oko sat vremena posvetim sebi, jer smatram da je važno natenane početi dan, pre svega bez stresa. Za to vreme naravno Marko i Sofia još spavaju. Fizička aktivnost u toku dana je jako važna, a ujutru me još i dodatno razbuđuje, s toga ja svakog dana za prevozno sredstvo biram biciklu.
Čitaonica se otvara u 8, a ja kao pravi štreber već do pola 9 sedim na mom uobičajenom mestu. Pre nego što počnem sa čitanjem literature, obavezno napravim plan rada za taj dan. Plan sadrži koju literaturu planiram da pročitam tog dana, kada ću praviti pauze, kada pisati rad i kada ću krenuti kući. Na taj način sebi postavim ograničenja pre svega da se ne rasplinem, a sa druge strane da ne gubim vreme na neke druge stvari i samim tim je lakše koncentrisati se na ono što je u planu tj. ono što vam je važno da tog dana odradim.
Naravno da sebi ostavim mogućnost da budem fleksibilna, u smislu da ako nemam inspiraciju da pišem, nastavim sa čitanjem literature ili ukoliko baš imam inspiraciju da pišem to i uradim, a literaturu ću čitati sutra. To se isto odnosi i na pauze, ukoliko imam potrebu da napravim dve kraće pauze to i uradim, a ponekad mi više prija jedna duža od oko pola sata.
Plan je tu više kao smernica i da pomogne, a ne da opterećuje i tera nas da se osećamo loše ukoliko ga ne ispunimo. Zato je vrlo važno pre svega poznavati sebe i svoje mogućnsti i prema tome se i voditi pri pravljenju plana.
Popodneva su rezervisana za porodicu
Kada dođem kući Sofia obično već spava svoju popodnevnu dremku. Tada Marko i ja ručamo (a ja sam jedna od onih srećnica koja ne mora da brine šta će jesti kada dođe kući, jer imam divnog muža koji se pobrine da je ručak već na stolu).
Dok Sofia još spava imamo vremena da se radimo ono što mi volimo – da pogledamo neku epizodu omiljene serije, pročitamo par stranica knjige ili u mom slučaju da pišem blog, a u Markovom da prevodi. To je vreme koje provodimo nas dvoje zajedno u rađenju stvari u kojima uživamo.
Kada se Sofka probudi, vreme je za užinu. Zatim se pakujemo i ostatak dana provodimo napolju. Mi smo zagovornici zaštite prirode i planete, s toga nemamo auto, tako da Sofku stavimo u prikolicu za decu za biciklu, zajašemo naše ate (čitaj bicikle) i krećemo.
Mesto u kome živimo je kao mala riznica blaga – na svakom koraku su parkovi i dečija igrališta, različita dešavanja svuda po gradu, tako da svaki put možemo da biramo šta nam prija tog dana i gde ćemo ga i kako provesti.
Posle nekoliko sati provedenih u šetnjama i igranju, vreme je za povratak kući, večeru i spremanje za spavanje.
Kada dan krene rano i tako je ispunjen kao meni, normalno je da će se i rano završiti. Ne retko legnem između 9 i 10 uveče, kada i Sofia, pa se desi nekada i da sama zaspim uspavljujući nju.
Dok sam ja produktivnija ujutru, Marko je više noćna ptica – voli ujutru da odmara, a noću radi. Tako da smo se i sa te strane lepo uklopili – ja svoje obaveze vezane za studije obavljam ujutru, dok on uči uveče/noću.
Na kraju dana zaspim sa osmehom, jer sam još jedan uspešan dan ostavila iza sebe.
Srdačno,
S-Mama
Blago majci koja vas rodila tako pametne i organizobane sto donosi uspeh.
Organizacija je pola završenog posla. Planiranje i zapisivanje obaveza i ja praktikujem i mnogo mi je lakše nego kad radim bez ikakvog plana. A kad na kraju dana znaš da si sve ispunio i da si pored toga proveo kvalitetno vrijeme sa porodicom, nema većeg uspjeha.
Upravo tako! Porodica je najvažnija. A nema lepšeg osećaja od tog da si sve postigla što si planirala. 🙂
[…] ne znači da je manje volim ili da vreme provedeno sa njom smatram izgubljenim, naprotiv. Balans između prodice i obaveza je ono čemu odavno stremim, a valjda i svi mi, zar […]
[…] je udaljio od interneta, i ove godine nas je sprečio u nameri da leto provedemo malo van grada. Prošlo leto smo takođe proveli kod kuće. Ali ne mari, prioriteti su postavljeni i njih se držimo. A oni su – prepodne čitaonica […]