Pisanje dnevnika je oduvek popularno i nije zapravo ništa novo i revolucionarno. Devojčice to vrlo rado počinju da rade, čim nauče da čitaju i pišu, kako bi „Dragom dnevniku“ poveravale ko im se sviđa, kako im je prošao dan, i koliko je Sanja iz II5 seljanka. Međutim, pisanje dnevnika donosi velike benefite i nama odraslima.
Ovaj tekst sam počela da pišem dok je Sofia još bila beba i nekako nikada nije došlo pravo vreme da ga doradim, završim i objavim. Sve dok pre nekoliko dana nisam razgovarala sa drugaricom, koja je pre tri meseca postala mama.
Po završenim studijama nastupa vrlo težak period – period šta dalje.
Već nekoliko dana sa galerije u maloj univerzitetskoj biblioteci u kojoj provodim ne samo dane, već evo i godine, posmatram jednu, mnogi bi rekli, neuobičajenu pojavu.
Važno je da se predstava o lakoći života „napolju“ konačno iskristališe i svede na realnost. A realnost i očekivanja su dve potpuno različite stvari.
Read More „Administrativni bauk iliti od studentske do radne vize u Nemačkoj“
Da, znam da me nije bilo dugo.
Velika mi je čast da na svom blogu mogu da ugostim ženu kojoj se već dugi niz godina divim. Angelina je mama troje dece, koja je rešila da nastavi svoje akademsko usavršavanje i to na drugom kraju sveta – u Australiji. Kako, zašto i kako izgledaju njene studije čitajte u nastavku teksta.
Read More „Angelina (Mamin svet): „Ako mogu ja u petoj deceniji i sa troje dece, može svako!““
Znam, sve znam. Ovo je trebalo da bude drugi tekst o našem putešestviju u Srbiju. I znam, od kraja marta tj. trena kada sam predala master rad je prošlo dosta vremena. A gde sam ja? Šta radim? Zašto ništa i šta to ništa znači?
Ne mogu da verujem, došao je i taj dan kada sam zaista predala svoj master rad! Da, da, dobro ste čuli, agoniji (ili bar glavnom njenom delu) došao je kraj.
Sami smo sebi najveća prepreka.
O znam, zvuči tako prazno, izlizano i, štaviše, glupo. Sve dok te ne udari u glavu.
S-Mama 