Dragi moji, ovim putem odgovaram na izazov S-Mame i izdvajam pet stvari koje ne znate o meni. Možda će nekima od vas ponešto biti i poznato, ali sigurno ne sve i ne svima.

DSC01356

5 činjenica koje niste znali o meni + mojih ruku delo

1. Dva puta sam se davio u Drini!

Prvoga puta je to bilo „otvaranje sezone“, kako se to kaže u mom zavičaju. Bio je hladni mesec januar i moja sestra je naglo cimnula čamac, privlačeći ga ka obali, a ja sam zagledan u vodu na drugom kraju njega pravo na glavu upao u vodu, koja je na tom mestu bila duboka preko 2 metra. Počela je borba za život i dok sam tonuo ka dnu bez snage da pokušam da izađem na površinu, moja sestra je gurnula neko veslo ka meni za koje sam se uhvatio i spasio glavu. I danas mogu to veslo do u detalje da opišem.

I ništa ne brinite, sestri sam „uzvratio uslugu“, kada sam prekinuo dotok struje grejalici koja joj je upala u kadu punu vode, dok se kupala 😊.

Drugo davljenje se dogodilo zahvaljujući mom ničim izazvanom optimizmu da mogu da pregazim kanal koji je bio bar tri puta dublji od moje visine. Već nakon drugog koraka sam propao u bezdan, počeo da mlatim rukama i nogama i već kada sam pomislio da sledeći put neću moći da se izdignem iznad vode, neki čudom se našao deda Vuja tu, koji je pružio svoju ruku i spasio mi život. Hvala mu! Njemu ću možda na onome svetu da se odužim.

No, iako me Drina dva puta zamalo progutala, ja sam kasnije naučio da plivam (doduše u bazenu) i nekim čudom ne plašim se vode.

2. Dok sam živeo na selu imali smo puno domaćih životinja, ali su mi omiljene bile i ostale koze

To su divna, čista, pametna i umiljata stvorenja, koja definitivno imaju dušu i to razumnu dušu. Tako eto ona narodna izreka „ma nisi ti sa mnom čuvao koze“ u mom slučaju ima zaista i realnu pozadinu.

Jednoga dana, kada Mima i ja odemo na selo da uživamo u starosti, definitivno ćemo kupiti omanje stado koza. I naravno, sve će umirati prirodnom smrću!

Činjenica je da smo mi ljudi malo nadmeni pa mislimo da je sve stvoreno samo zbog nas i za nas.

3. Učio sam od prilike 8 jezika, ali danas na žalost znam jedan ipo.

Za tu činjenicu krivim naše školstvo, koje je apsolutno upropastilo i upropaštava potencijale većine učenika. U osnovnoj školi sam učio ruski, engleski, francuski, potom u srednjoj školi, crkveno-slovenski (zapravo mešavina slovenskog i ruskog), ruski, engleski, latinski i grčki, a u toku fakultetskog obrazovanja, engleski, grčki, jevrejski i sa 25 godina sam počeo da učim i nemački, na kome sada studiram.

Iz cele ove jezičke papazjanije uspeo sam samo zahvaljujući sebi samom da samo donekle naučim engleski, da solidno naučim nemački, da napravim bazu za dalje učenje staro-grčkog i da neizmerno mnogo vremena i truda uložim u jevrejski. To je jezik koji me neizmerno frustrira jer je suprotan svakoj logici i pretežak je. Posle ispita sam dva semestra išao na časove prevođenja (sa jevrejskog na nemački) i imam osećaj da sam uzalud to radio.

4. Počeo sam da ćelavim!

Niko u mojoj porodici nikada nije bio ćelav, ali ću zato ja biti! Svi su imali bujne, crne ili smeđe kose, ali ja ipak neću imati, bar ne još zadugo. Verujte, nema većeg proklestva za jednoga muškarca nego da mu svuda rastu dlake i to ne da rastu, nego da pošumljavaju, a da baš tamo gde treba da ih ima, one polako napuštaju teren. Nije da nisam probao i one skuplje šampone, kao i svašta još nešto i mislim da sam donekle uspeo da usporim, ali ne i da sprečim tu pošast!

5. Volim da prevodim!

Ne simultano, nego na papiru. Iako nemam pojma engleski, imam iza sebe nekih stotinak prevedenih stranica (koje nikada neću objaviti), trenutno prevodim jednu knjigu sa nemačkog na hrvatsko-srpski i imam u planu da jednoga dana prevedem i Bibliju (samo je pitanje, da li sa jevreskog ili grčkog😊).

Pored prevođenja volim i da povezujem knjige, iako mi je alat za to krajnje oskudan. Ali i sa takvim alatom mogu da se naprave izvanredno lepe stvari!

S-Tata